Zdravu ravnotežu između posla i privatnog života postalo je sve teže postići. Sa dužim radnim vremenom, očekivanjima da će stalno „biti uključeni“ i zamagljenim granicama između posla i života, radnici širom sveta doživljavaju efekte prelivanja stresa na radnom mestu na kućni front. Pokazalo se da ovo negativno prelivanje ima negativne efekte na mentalno zdravlje, porodične odnose, produktivnost na poslu i zadovoljstvo poslom.
U Singapuru, gde ima više radnika pod stresom od globalnog proseka, sve više Singapuraca se oseća psihički i/ili fizički iscrpljeno do kraja dana. „Epidemija“ neravnoteže između posla i života izaziva zabrinutost o tome kako bi to moglo uticati na fizičko zdravlje.
„Do danas, većina istraživanja o efektima neravnoteže između poslovnog i privatnog života zasnovana je na merama subjektivnog zdravlja koje su sami prijavili kao što su glavobolja, degradacija sna, gubitak apetita, umor“, rekla je docent Andree Hartanto.
„Dok subjektivne zdravstvene indikacije pokazuju da ljudi pate od stresa i negativnih efekata prelivanja sa posla na život, fiziološke promene u telu, posebno promene na srcu, ponekad se izostaju jer su neki od simptoma tihi i asimptomatski.
„Ovo je zabrinjavajuće jer su vodeći uzrok smrti u svetu kardiovaskularne bolesti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 17,9 miliona ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti svake godine.
„Zbog toga smo odlučili da sprovedemo studiju, posebno da istražimo zdravstvene implikacije negativnog prelivanja sa posla na porodicu na biomarkere kardiovaskularnog rizika“, nastavio je profesor Hartanto.
Profesor Hartanto je objavio rad „Negativan stres prelivanja posla na porodicu i povećani biomarkeri kardiovaskularnog rizika kod srednjih i starijih odraslih osoba“ u Journal of Psichosomatic Research.
Rad je obavljen u saradnji sa nekim od njegovih bivših studenata sa SMU, uključujući K.T.A. Sandeeshvara Kasturiratna, Meilan Hu, Shu Fen Diong i Veriti I. K. Lua. Sandeeshvara je trenutno doktorat prve godine. student SMU, nastavljajući da radi sa profesorom Hartantom. Veriti je takođe nedavno započela doktorat. doktorirao psihologiju na Univerzitetu Stanford
Podaci za istraživanje su dobijeni iz Nacionalne ankete o razvoju srednjih godina u Sjedinjenim Državama (MIDUS) II Biomarker Project i MIDUS Refresher: Biomarker Project.
Projekat MIDUS II Biomarker se odvijao od 2004. do 2009. godine, a MIDUS Refresher Biomarker projekat je sproveden od 2012. do 2016. godine.
Uzorak se sastojao od 1.179 zaposlenih ili samozaposlenih odraslih osoba. Uzorak je bio pretežno bele rase, što predstavlja 89% ukupnog uzorka. Prosečna starost uzorka bila je 52,64 godine. A mešavina polova bila je skoro 50:50.
Učesnici istraživačkog projekta radili su u proseku 41 sat nedeljno.
Da bi se izmerilo negativno prelivanje između posla i porodice, razvijena je i validirana skala od četiri stavke kako bi učesnici mogli da izveštavaju.
Tokom prikupljanja podataka, učesnici su prisustvovali noćenju u kliničkom istraživačkom centru i podvrgnuti fizičkom pregledu koji je uključivao uzimanje uzorka krvi natašte za biomarkere kardiovaskularnog rizika.
Pet biomarkera uključivalo je lipoprotein visoke gustine (HDL), lipoprotein niske gustine (LDL), trigliceride, interleukin-6 i C-reaktivni protein.
Pokazalo se da ovi biomarkeri pružaju indikaciju za holesterol (HDL, LDL), otvrdnuće arterija (trigliceridi) i/ili zapaljenje srca (interleukin-6 i C-reaktivni protein). Svi ovi markeri su utvrđeni kao markeri početka kardiovaskularnih bolesti.
Rezultati su pokazali da negativno prelivanje sa posla na porodicu značajno predviđa dva biomarkera — više triglicerida, koji mogu dovesti do očvršćavanja arterija, i niži HDL, koji može podići nivo holesterola. Rezultati su ostali čvrsti čak i nakon što su prilagođeni brojnim kontrolnim varijablama demografije, lijekova, zdravstvenog statusa i ponašanja u vezi sa zdravljem.
Ovo sugeriše da prelivanje radnog stresa u kuću i porodični život može uticati na fiziološke promene koje doprinose kardiovaskularnim bolestima. Rezultati su takođe pokazali korelaciju između negativnog prelivanja sa posla na porodicu sa biomarkerima upale, kao što su interleukin-6 i C-reaktivni protein.
Istraživanje profesora Hartanta je poziv za buđenje organizacijama da obrate pažnju na ravnotežu između posla i privatnog života jer se stres na radnom mestu može preliti na dom, utičući ne samo na mentalno zdravlje i porodične odnose, već i na fizičko zdravlje.
