Od trenutka kada imigranti pogledaju na sticanje državljanstva u svojoj zemlji domaćinu – posebno kada ga prihvate kao nacionalnost višeg statusa – oni već počinju da se identifikuju sa određenom nacijom. Štaviše, oni istovremeno rastu privrženost njegovoj kulturi dok se udaljavaju od svoje prvobitne.
Ovo su zaključci švajcarskog istraživačkog tima nakon anketiranja 400 imigranata iz Portugala koji su već stekli švajcarsko državljanstvo, želeli da steknu švajcarsko državljanstvo ili nisu želeli da steknu švajcarsko državljanstvo. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Social Psychological Bulletin.
Ljudi pripadaju određenim društvenim grupama u zavisnosti od njihovog pola, etničke pripadnosti, profesije ili nacionalnosti. Često se smatra da ove grupe imaju specifičan društveni status u društvu koji utiče na procenu pojedinaca u grupi.
Na primer, portugalski imigrant u Švajcarskoj može se smatrati nižim statusom, jer pripada grupi koja je manje cenjena od stanovništva domaćina. Pored toga, ovaj nizak status se često kombinuje sa drugim karakteristikama članstva u grupama niskog statusa, kao što je posedovanje profesije koja je slabo plaćena i nižeg statusa u kontekstu zaposlenja.
S tim u vezi, istraživački tim iz Švajcarske odlučio je da prouči kako portugalski imigranti u Švajcarskoj pregovaraju između svojih višestrukih identiteta, u smislu njihovog osećanja i prema svojoj domovini i prema kulturi domaćina. To zavisi od toga da li su stekli švajcarsko državljanstvo ili žele da ga steknu.
Tim dalje objašnjava da su bili posebno zainteresovani za portugalske imigrante, jer su oni trenutno treća po veličini imigrantska populacija u Ženevi, a takođe su previše zastupljeni u fizičkom radu. U poređenju sa drugim evropskim grupama imigranata u zemlji, oni takođe zarađuju najnižu srednju platu.
Među glavnim nalazima tima bilo je da nije neophodno da imigranti već imaju švajcarsko državljanstvo da bi se identifikovali kao Švajcarci. Umesto toga, to je „već bila želja ili želja da se pridruže grupi koja vodi pojedince da se spremaju za pridruživanje grupi kroz povećanje identifikacije sa željenom grupom“.
Zanimljivo, stvari su se promenile kada su u pitanju imigranti koji su se identifikovali sa Portugalcima. U poređenju sa oba, Portugalcima koji su već stekli švajcarsko državljanstvo i onima koji nisu bili zainteresovani da se prijave za to, imigranti koji su očekivali da se kvalifikuju za državljanstvo pokazali su najslabiju vezu sa svojom matičnom državom.
Prema istraživačima, ovaj fenomen se može tumačiti kao strategija „asimilacije sa društvom domaćinom“ u smislu da su ispitani imigranti imali snažnu želju da jasno stave do znanja zajednici kojoj žele da se pridruže, i, štaviše, da je je njihov omiljeni. Međutim, čim to postignu, počinju da ponovo rastu privrženost svojoj prvobitnoj grupi.
Što se tiče angažovanja i interesovanja za kulturne prakse, rezultati su bili slični onima koji se tiču identiteta. Izveštava se da se interesovanje za švajcarsku praksu povećava kada su imigranti želeli da steknu švajcarsko državljanstvo ili su zapravo postali švajcarski državljani. U međuvremenu, njihovo interesovanje za portugalske prakse se smanjilo.
Dok naučnici nisu otkrili uticaj državljanstva i pretpostavljenog društvenog statusa na stavove prema imigraciji uopšte, njihovi nalazi sugerišu da je manja verovatnoća da će imigranti koji su postali švajcarski državljani ili su želeli da to postanu učestvovati u kolektivnim akcijama sa drugim Portugalcima.
„Sve u svemu, ovi nalazi nam omogućavaju da zaključimo da pojedinci psihološki upravljaju svojim identitetima“, kaže tim.
„Oni se približavaju identitetu visokog statusa (švajcarskoj nacionalnosti), kada žele da budu deo njega, ili su već deo njega. U isto vreme, imigranti izgleda počinju da se distanciraju od svog originala i—u zemlji domaćinu —manje cenjeni identitet, pokazujući niži nivo privrženosti, manje interesovanje za kulturne prakse i podršku ostalim Portugalcima u Švajcarskoj.“
„Dakle, ove promene u upravljanju identitetom nisu posledica zvaničnog sticanja državljanstva u zemlji domaćina, već se mogu smatrati znakom psihološke pripreme da jednog dana postanemo član više vrednije grupe“, zaključuju istraživači.
