Kako klimatske promene čine katastrofe kao što su cikloni, poplave i suše intenzivnijim, češćim i pogađaju sve više mesta, sve manje ljudi umire od tih katastrofa na globalnom nivou zbog boljeg upozorenja, planiranja i otpornosti, rekao je visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija.
Svet zapravo nije primetio kako vrsta oluja koje su nekada ubile desetine ili stotine hiljada ljudi sada oduzimaju samo nekoliko života, rekao je novi pomoćnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kamal Kišor, koji je na čelu kancelarije UN za smanjenje rizika od katastrofa za The Associated Press. Ali on je rekao da je potrebno učiniti još mnogo toga da ove katastrofe ne gurnu ljude u krajnje siromaštvo.
„Manje ljudi umire od katastrofa, a ako to posmatrate kao udeo u ukupnom stanovništvu, još je manje“, rekao je Kišor u svom prvom intervjuu od stupanja na dužnost sredinom maja. „Često uzimamo zdravo za gotovo napredak koji smo napravili.
„Pre dvadeset godina nije postojao sistem ranog upozorenja na cunami osim u jednom malom delu sveta. Sada je ceo svet pokriven sistemom upozorenja na cunami” posle cunamija 2004. koji je ubio oko 230.000 ljudi u Indoneziji, Šri Lanki, Indiji i Tajlandu, rekao je Kišor.
Ljudi dobijaju bolja upozorenja o tropskim ciklonima – koji se nazivaju i uraganima i tajfunima – tako da su sada šanse da umru u tropskom ciklonu na mestu kao što su Filipini otprilike jednu trećinu onoga što je bilo pre 20 godina, rekao je Kišor.
Kao bivši načelnik za katastrofe u Indiji, Kišor ukazuje na to kako je njegova zemlja smanjila broj smrtnih slučajeva zahvaljujući boljim upozorenjima i spremnosti zajednice, kao što su bolnice koje su spremne za porast rađanja tokom ciklona. 1999. godine, superciklon je pogodio istočnu Indiju, ubivši skoro 10.000 ljudi. Zatim je oluja skoro slične veličine pogodila 2013. godine, ali je ubila samo nekoliko desetina ljudi. Prošle godine, pod Kišorovim nadzorom, ciklon Bipardžoj ubio je manje od 10 ljudi.
Isto važi i za smrtne slučajeve u poplavama, rekao je Kišor.
Podaci podržavaju Kišora, rekao je epidemiolog Debarati Guha-Sapir sa Katoličkog univerziteta Luven u Briselu, koji je napravio globalnu bazu podataka o katastrofama. Njena baza podataka — za koju ona priznaje da joj nedostaju delovi — pokazuje da je globalna smrtnost po oluji pala sa desetogodišnjeg proseka od 24 u 2008. na desetogodišnji prosek od oko 8 u 2021. Broj smrtnih slučajeva od poplava po događaju je opao sa deset- godine u proseku od skoro 72 do oko 31, pokazuju njeni podaci.
Iako je globalno manje smrtnih slučajeva od katastrofa, još uvek postoje džepovi u najsiromašnijim zemljama, posebno u Africi, gde se smrtnost pogoršava ili barem ostaje ista, rekao je Guha-Sapir. To je slično naporima javnog zdravlja da se iskorenjuju boginje, uspeh na većini mesta, ali oblasti koje najmanje mogu da se nose se ne poboljšavaju, rekla je ona.
Indija i Bangladeš su zemlje koje se bave boljim suočavanjem sa katastrofama i sprečavanjem smrti, posebno u ciklonima, rekao je Guha-Sapir. Godine 1970. ciklon je ubio više od 300.000 ljudi u Bangladešu u jednoj od najvećih prirodnih katastrofa 20. veka, a sada je „Bangladeš radio fantastičan posao u smanjenju rizika od katastrofa godinama i godinama i godinama“, rekla je ona.
Isticanje pobeda je važno, Guha-Sapir je rekao: „Tura i propast nas nikada nikuda neće dovesti.
Dok su zemlje poput Indije i Bangladeša stvorile sisteme upozorenja, ojačale zgrade kao što su bolnice i znaju šta da rade da se pripreme za katastrofe, a zatim reaguju na katastrofe, mnogo toga je i samo zato što su ove zemlje sve bogatije i bolje obrazovane, pa su mogu bolje da se nose sa katastrofama i da se zaštite, rekao je Guha-Sapir. Siromašnije zemlje i ljudi ne mogu.
„Manje ljudi umire, ali to nije zato što se klimatske promene ne dešavaju“, rekao je Kišor. „To je uprkos klimatskim promenama. A to je zato što smo uložili u otpornost, investirali u sisteme ranog upozoravanja.“
Kišor je rekao da klimatske promene otežavaju njegov posao, ali je rekao da se ne oseća kao Sizif, mitski čovek koji gura džinovsku stenu uz brdo.
„Dobijate sve intenzivnije opasnosti, sve češće i (u) novim geografskim područjima“, rekao je Kišor, rekavši da mesta, poput Brazila koja se nisu previše brinula o poplavama, sada postaju devastirana. Isto važi i za ekstremne vrućine, za koje je rekao da su nekada bile problem samo za određene zemlje, ali su sada postale globalne, ukazujući na skoro 60.000 smrtnih slučajeva od toplotnih talasa u Evropi 2022.
Indija, gde su temperature flertovale sa 122 stepena (50 stepeni Celzijusa), smanjila je smrtne slučajeve zbog toplote posebnim regionalnim planovima, rekao je Kišor.
„Međutim, sa novim ekstremnim temperaturama koje vidimo, svaka zemlja treba da udvostruči svoje napore da spase živote“, rekao je on. A to znači sagledavanje izgrađenog okruženja gradova, dodao je on.
Smanjenje smrtnih slučajeva samo je deo bitke za smanjenje rizika, rekao je Kišor.
„Radimo bolji posao spašavanja života, ali ne i sredstava za život“, rekao je Kišor.
Dok sve manje ljudi umire, „gledate ljude koji gube svoje kuće, ljude koji gube svoje poslove, malog farmera koji vodi farmu živine“, rekao je Kišor. Kada ih poplavi ili ih pogodi oluja, možda prežive, ali nemaju ništa, nema semena, nema ribarskih čamaca.
„U tome ne radimo onako dobro kako bi trebalo“, rekao je Kišor. „Ne možemo prihvatiti da će doći do gubitaka. Naravno da će se desiti, ali bi mogli biti minimizirani za red veličine.“