Iako se ženke često bave reproduktivnijim aktivnostima, obično žive duže od mužjaka. Međutim, nijedna empirijska studija nije protumačila zašto ženke često žive duže od mužjaka dok pate od skupih reproduktivnih aktivnosti.
U studiji objavljenoj u iScience, istraživači iz tropske botaničke bašte Ksishuangbanna (KSTBG) Kineske akademije nauka istraživali su efekte reproduktivnih aktivnosti na dugovečnost dva pola, sprovodeći eksperimente na pauku skakaču Tokeus magnus (Araneae: Salticidae) .
Istraživači su uporedili dugovečnost odraslih između ženki koje su dojile svoje potomstvo i onih koje nisu, kako bi testirali ukupne efekte aktivnosti nege majki na dugovečnost majki. Otkrili su da briga o potomstvu produžava dugovečnost majke. Ženke koje su brinule o svom potomstvu živele su znatno duže od onih koje su bile isključivo odgovorne za obezbeđivanje „mleka“.
Zatim su povezivali reproduktivnu dugovečnost T. magnus majki sa brojem proizvedenih kladica jaja, brojem potomaka koji su dostigli nutritivnu nezavisnost i brojem odraslih faza, i otkrili da broj potomaka ne utiče na dugovečnost majke. .
Dalji eksperimenti i zapažanja su pokazali da aktivnosti parenja nisu uticale na dugovečnost mužjaka, ali su produžile dugovečnost ženki. Razlika u ulozi polova u reprodukciji može biti pokretač evolucije dugovečnih odraslih ženki kod T. magnus. Dugovečnost prema ženama postojala je samo u odraslom dobu, ali ne iu razvojnom periodu, jer nije bilo značajne razlike u vremenu razvoja maloletnika između dva pola.
Studija sugeriše da razlika u polnoj ulozi u reprodukciji (tj. mužjaci se bave samo parenjem, dok ženke takođe proizvode i posećuju jaja, i pružaju dugoročnu brigu o potomstvu) može biti pokretačka snaga razlike u dugovečnosti odraslih.
Iako mužjaci mogu da uginu nakon parenja, parenim ženkama je potrebno dodatno vreme za gestaciju, proizvodnju jaja, negu jaja i brigu majke nakon što se jaja izlegu. U proseku, odrasle ženke pauka živele su 95 dana duže od odraslih mužjaka, skoro koliko je prošlo vreme od polaganja jaja do raspršivanja potomstva.
„Prema našim saznanjima, ovo je prva studija koja je odvojeno testirala efekte obezbeđivanja ishrane i nehrane (dve glavne komponente brige o potomstvu) na dugovečnost žena“, rekla je Čen Zhanći iz KSTBG.