Svetski poznata rimska kupatila dom su raznovrsnog spektra mikroorganizama koji bi mogli biti kritični u globalnoj borbi protiv antimikrobne rezistencije, sugeriše nova studija.
Istraživanje, objavljeno u časopisu The Microbe, prvo je koje pruža detaljno ispitivanje bakterijskih i arhealnih zajednica pronađenih u vodama popularne turističke atrakcije u gradu Batu (Velika Britanija).
Naučnici su prikupili uzorke vode, sedimenta i biofilma sa lokacija u okviru kompleksa Rimskih kupatila, uključujući Kraljevsko vrelo (gde voda dostiže oko 45°C) i Veliko kupatilo, gde su temperature bliže 30°C.
Uzorci su zatim analizirani korišćenjem najsavremenije tehnologije sekvenciranja i korišćene su tradicionalne tehnike kultivisanja da bi se izolovale bakterije sa antibiotskom aktivnošću.
Oko 300 različitih tipova bakterija je izolovano širom lokacije Rimskog kupatila – među njima su ključne grupe kandidata, Actinobacteria i Mikococcota, poznate po proizvodnji antibiotika – sa različitim primerima koji su bili istaknutiji u različitim temperaturama vode.
Dalji testovi su pokazali da 15 ovih izolata — uključujući primere Proteobacteria i Firmicutes — pokazuje različite nivoe inhibicije protiv ljudskih patogena uključujući E.coli, Staphilococcus aureus i Shigella flekneri.
Istraživanje dolazi u trenutku kada je potreba za novim izvorima antibiotika na neviđenom nivou, a otpornost bakterija na lekove koji se trenutno koriste procenjuje se da je odgovorna za više od 1,25 miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.
Pišući u studiji, naučnici kažu da je potrebna značajna dodatna istraživanja pre nego što se mikroorganizmi pronađeni u Rimskim termama mogu primeniti u borbi protiv bolesti i infekcija na globalnom nivou.
Međutim, oni dodaju da je ova početna studija pokazala da postoji jasan potencijal da se novi prirodni proizvodi sadržani u toplim izvorima dalje istražuju u tu svrhu.
Istraživanje su sproveli studenti i akademici sa Škole biomedicinskih nauka Univerziteta u Plimoutu i Škole bioloških i morskih nauka, blisko sarađujući sa osobljem u Rimskim termama.
Dr Lee Hutt, predavač biomedicinskih nauka na Univerzitetu u Plimoutu, je stariji autor studije. On je rekao: „Ovo je zaista važno i veoma uzbudljivo istraživanje. Antimikrobna rezistencija je prepoznata kao jedna od najznačajnijih pretnji globalnom zdravlju, a potraga za novim antimikrobnim prirodnim proizvodima je sve veća.
„Ova studija je po prvi put pokazala neke od mikroorganizama prisutnih u Rimskim termama, otkrivajući ih kao potencijalni izvor novih antimikrobnih otkrića. Nema male ironije u činjenici da su vode Rimskog kupatila dugo bile smatrane svojim lekovita svojstva i sada, zahvaljujući napretku moderne nauke, možda smo na ivici otkrivanja Rimljana i drugih pošto su bili u pravu.“
Rimsko kupatilo dočekuje posetioce skoro dva milenijuma, a 2023. godine više od milion ljudi je obišlo njegove tople izvore i druge kolekcije.
Zofia Matijaszkievicz, upravnica kolekcija u Rimskim termama i koautor nove studije, dodala je: „Ljudi su hiljadama godina posećivali izvore u Batu, obožavali ih, kupali se i pili vodu tokom vekova.
„Čak iu viktorijanskom periodu, Spa centar za tretmane u Batu koristio je prirodnu izvorsku vodu zbog svojih uočenih lekovitih svojstava u svim vrstama tuširanja, kupanja i tretmana. Zaista je uzbudljivo videti vrhunska naučna istraživanja poput ovog koja se odvijaju ovde, na sajt sa toliko priča za ispričati.“
Istraživanje se sada proširuje kroz doktorat. studentski studij, koji će predstavljati prvu dubinsku studiju termalnog izvora u Velikoj Britaniji fokusiranu na otkriće antimikrobnih sredstava.
Predviđeno da počne u oktobru 2024. godine, primeniće niz tehnika za skrining mikroorganizama pronađenih u Rimskim termama na antimikrobnu aktivnost, sa ciljem da se identifikuju koji bi mogli imati potencijal za buduću kliničku upotrebu.
