Nemačka politička scena suočava se sa turbulentnim vremenima dok se birači pripremaju da 9. juna popune 96 od 720 mesta u Evropskom parlamentu, najvećem nacionalnom kontingentu u Evropskoj uniji.
Pod vladom kancelara Olafa Šolca, zemlja je zapala u ekonomski zastoj i političku nestabilnost. Njegova koalicija socijaldemokrata, Zelenih i slobodnih demokrata suočava se sa stalnim nesuglasicama, uprkos nekim značajnim postignućima poput sprečavanja energetske krize i pružanja pomoći Ukrajini. Međutim, ekonomski problemi i nesklad među koalicionim partnerima umanjili su poverenje glasača.
Šolcova vlada nije uspela da zadobije široku podršku, što otvara prostor za Alternativu za Nemačku (AfD) i njene ekstremno desničarske stavove. AfD je, međutim, oslabljen nizom skandala, uključujući povezanost sa ekstremistima i navodne veze sa stranim špijunima.
Opozicioni lider Fridrih Merc pokušava da osvoji birače oštrijim konzervativnim stavovima, ali se i dalje bori da značajno poveća podršku svoje stranke iznad 30%. Njegova stranka, Unija, planira da izabere izazivača Šolcu za nacionalne izbore 2025. godine nakon ključnih državnih izbora u septembru.
AfD bi mogla ostvariti dobitke na predstojećim evropskim izborima, ali skandali i nova stranka Sahre Vagenkneht, koja kombinuje levičarsku ekonomsku politiku sa restriktivnim stavom prema migracijama, mogli bi da smanje njenu podršku.
Oko 60,9 miliona nemačkih državljana i 4,1 milion građana EU koji žive u Nemačkoj imaju pravo glasa na ovim izborima, koji će poslužiti kao test raspoloženja birača u ovoj turbulentnoj političkoj klimi.
