Internacionalno istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications, donosi mogućnost razvoja personalizovanih tretmana za pacijente sa dijagnozom šizofrenije. Ovi pacijenti se suočavaju sa različitim simptomima kao što su halucinacije, zablude, problemi sa pamćenjem, jezikom, kognitivni deficiti i simptomi depresije.
Trenutni tretmani se uglavnom fokusiraju na receptor serotonina tipa 2A, ali nisu dovoljno selektivni u delovanju na specifične simptome koje pacijenti doživljavaju. To može rezultirati neželjenim efektima, metaboličkim problemima i problemima sa motorikom, što često dovodi do prestanka lečenja.
U ovom istraživanju, identifikovana je važna uloga određenih proteina, G proteina, u modulaciji odgovora ćelija kod šizofrenije. Ova saznanja ukazuju da dve vrste ovih proteina mogu uticati na glavne simptome ovog mentalnog poremećaja.
Vođeni Institut za medicinska istraživanja Hospital del Mar, istraživači su u saradnji sa grupom za neuropsihofarmakologiju na Univerzitetu Baskije (UPV/EHU) i istraživačima iz CIBER-a za mentalno zdravlje, istraživali ulogu ovih proteina. Dr Jana Selent, jedan od glavnih autora studije, naglašava da ovi proteini, iako povezani sa istim receptorom, deluju na različite načine, pružajući dragocene informacije za dalja istraživanja i razvoj personalizovanih lekova prilagođenih individualnim simptomima pacijenata.
Istraživači su sproveli složena istraživanja kako bi došli do ovih zaključaka. Analizirali su sposobnost interakcije različitih molekula sa receptorom serotonina tipa 2A na molekularnom nivou i kroz simulacije na nivou atoma. Ovaj proces je doveo do odabira četiri jedinjenja koja su proučavana u ćelijama, gde je utvrđeno da aktiviraju različite tipove G proteina.
Ovi rezultati su potom primenjeni na analize uzoraka tkiva ljudskog mozga, što je pokazalo da su jedinjenja imala različitu aktivnost u vezi sa G proteinima. Ovo otvara mogućnosti za dizajniranje novih vrsta lekova, kao što su inverzni agonisti, koji bi mogli biti efikasni u lečenju psihoza.
Studija je takođe uključivala model miševa koji simulira simptome šizofrenije. Rezultati su pokazali da su jedinjenja imala specifične efekte u zavisnosti od toga koji G protein su aktivirali. Ovo otkriće pruža nove perspektive za razumevanje i tretman ove ozbiljne mentalne bolesti.
Dr Daniel Berdž, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje bolnice, ističe da će ova studija biti od velike pomoći u razvoju selektivnijih lekova za lečenje šizofrenije, što bi moglo unaprediti toleranciju i preciznost u tretmanu, poboljšavajući tako kvalitet života pacijenata.
