Urbanizacija u Africi brzo se ubrzava, ne pokazujući znakove usporavanja. Međunarodni tim istraživača bavi se kritičnim prazninama u našem razumevanju kako ova urbanizacija utiče na lokalnu hranu i ekološke sisteme, naglašavajući važnost prepoznavanja promena u obrascima ishrane.
Od ranih 2000-ih, urbano stanovništvo Afrike se više nego udvostručilo, dostigavši više od 600 miliona u 2020. Ako se sadašnji rast nastavi, očekuje se da će se urbano stanovništvo ponovo udvostručiti do 2050. U Africi je godišnja stopa širenja urbanih područja premašila stopa rasta gradskog stanovništva.
Očekuje se da će na globalnom nivou buduća ekspanzija urbanih područja prouzrokovati značajne gubitke u proizvodnji hrane, smanjiti biodiverzitet i povećati emisije u pogledu promene korišćenja zemljišta, ugrožavajući život ljudi i prirodno okruženje.
Tipično, nedavna istraživanja o uticaju urbane ekspanzije na životnu sredinu to tretiraju kao konverziju različitih zemljišnih pokrivača u urbano zemljište, fokusirajući se samo na direktne efekte. U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Održivost prirode, istraživači IIASA-e i njihove kolege pokazuju složenost očekivane urbanizacije i njenih višestrukih uticaja na životnu sredinu.
„Kako se Afrika najbrže urbanizuje, njen sistem ishrane se takođe brzo transformiše. Ovo stavlja veliki pritisak na bezbednost hrane u regionu koji je već najnesigurniji u pogledu hrane na svetu“, primećuje Koen De Vos, autor studije i gost istraživač asistent u Integrated Biospheres Futures Research Group IIASA programa za biodiverzitet i prirodne resurse.
„U našoj studiji razmatramo i direktne promene u korišćenju zemljišta i indirektne efekte, kao što su pomeranje poljoprivrede i promene u ishrani povezane sa urbanizacijom, posebno u pogledu potrošnje pirinča.“
Istraživači su razvili metod za integraciju svih ovih informacija koristeći GLOBIOM model, stvarajući razrađenu, složenu i višedimenzionalnu studiju koja je po svom obimu bez presedana. Rezultati pokazuju da, suprotno uobičajenom verovanju, proširenje urbanog područja ima ograničen uticaj na gubitke u proizvodnji hrane, pošto se poljoprivredno zemljište jednostavno širi negde drugde.
Istovremeno, uticaj na prirodna zemljišta je značajniji, jer obuhvata ne samo direktne efekte proširenja urbanog područja već i naknadno izmeštanje poljoprivrednog zemljišta.
Najvažniji efekti prelivanja na životnu sredinu proizilaze iz promena u ishrani, posebno konzumiranja pirinča. Kako ljudi jedu više pirinča u afričkim gradovima, potrebno je proizvesti više pirinča, što rezultira većim oslanjanjem na uvoz i lokalnu proizvodnju. Posledično, ovo dovodi do povećanja emisije metana, dodatnog gubitka prirodnog zemljišta, promena u korišćenju vode i gubitka biodiverziteta.
„Ovaj rezultat doprinosi rastućim dokazima da će naša ishrana biti jedan od glavnih pokretača planetarnog zdravlja“, objašnjava Marta Kozicka, koautor studije i istraživač IIASA u Integrated Biospheres Futures Research Group.
U svojoj studiji, istraživački tim naglašava da kreatori politike treba da usvoje holistički pristup u procesu donošenja odluka. Integrisanje indirektnih efekata korišćenja zemljišta i promena u ishrani u planiranje korišćenja zemljišta i kreiranje politike je od suštinskog značaja za rešavanje budućih izazova održivosti.
