Maurisio Gonzalez-Forero, evolucioni biolog sa Univerziteta Sent Endruz, u Velikoj Britaniji, predlaže novu teoriju koja bi objasnila masivni rast ljudskog mozga tokom njegove evolucione istorije.
U svom radu objavljenom u časopisu Prirodno ljudsko ponašanje, on sugeriše da je ljudski mozak bio pripremljen da raste usled raznih faktora i da je poleteo tek kada se energija koja je prethodno korišćena za održavanje folikula jajnika oslobodila, omogućavajući mozgu da koristi više od njegov prethodni udeo.
Tokom godina, predložene su mnoge teorije koje objašnjavaju rast ljudskog mozga u poređenju sa onim ranih savremenika kao što su veliki majmuni. Mnoge takve teorije se vrte oko ljudi koji silaze sa drveća da bi postali društveni sakupljači hrane.
U novije vreme, neki su sugerisali da je naš mozak postao veći kako su se naša creva smanjivala, zbog prelaska na fermentisanu ishranu, čime se oslobađaju resursi.
Gonzales-Forero je ranije predložio druge teorije, od kojih većina uključuje promene u telu koje je oslobodilo resurse, što je rezultiralo promenama u načinu na koji telo raspoređuje energetske resurse. U ovom novom naporu, on sugeriše da bi jedna takva zanemarena promena mogla biti jajnici.
Gonzales-Forero je započeo svoju studiju napomenom da većina teorija koje pokušavaju da objasne rast mozga nisu potkrijepljene čvrstim brojevima. To ga je navelo da koristi matematičke alate da odvoji teorije evolucione adaptacije zasnovane na selekciji od onih zasnovanih na ograničenjima koja su možda sputavala druge adaptacije. I to ga je dovelo do ljudskih jajnika, tačnije, do broja folikula jajnika.
Folikuli jajnika su sferne agregacije ćelija koje se nalaze unutar jajnika – luče hormone koji kontrolišu faze menstrualnog ciklusa. Do puberteta, većina devojčica ima između 200.000 i 300.000 folikula – svaki sa potencijalom da oslobodi jajnu ćeliju.
Gonzales-Forero je primetio da je kako su ljudi evoluirali, energija potrebna za održavanje tih folikula bila smanjena. I pošto su ljudi i dalje jeli onoliko koliko su ikada jeli, to je oslobodilo energiju za upotrebu kao resursa od strane drugih delova tela, kao što je mozak.
Radeći matematiku, Gonzales-Forero je otkrio da je količina energije oslobođena održavanjem folikula otprilike jednaka količini povećanja energije koja je potrebna da ljudski mozak naraste do trenutne veličine. Po njegovom mišljenju, mozak je uvek bio spreman da raste; jednostavno je bio sputan nedostatkom energije.
