Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je u Pragu da je vreme da članice alijanse dozvole Ukrajini da oružjem koje su joj poslale gađa i ciljeve u Rusiji.
Po dolasku u Prag, gde će danas i sutra biti održan sastanak ministara spoljnih poslova članica NATO, Stoltenberg je rekao da Ukrajina, kao napadnuta zemlja, ima pravo da se brani na taj način po međunarodnom pravu i Povelji UN.
„Neke članice NATO-a su uvele restrikcije za isporučeno oružje, neke nisu, i to su nacionalne odluke. Ali, budući da je rat evoluirao i da se sada vodi gotovo na granici, kod Harkova, verujem da je vreme da se ukinu te restrikcije“, kazao je Stoltenberg.
Dodao je da bi ukidanje embarga Ukrajini, na gađanje ciljeva u Rusiji zapadnim oružjem, bilo samo odraz promene karaktera rata.
„Imajmo na umu da je o tom ratu odlučila Moskva i da Ukrajina, u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, ima pravo da gađa i vojne ciljeve van Ukrajine“, kazao je Stoltenberg.
Na neformalnom sastanku, šefovi diplomatija 32 članice NATO nastojaće večeras i sutra da usklade stavove i da pronađu konsenzus za odluke u tri oblasti na samitu alijanse u julu u Vašigtonu.
„Najurgentnija oblast je Ukrajina. Članice NATO su joj pružile pomoć bez presedana i mislim da je (predsednik Rusije Vladimir) Putin potcenio hrabrost i rešenost Ukrajinaca da se bore. Potcenio je i saveznike i naše obećanje da pomažemo Ukrajini“, rekao je Stoltenberg.
Čelnik NATO je, međutim, upozorio da to nije dovoljno, jer isporuke Ukrajini kasne ili postoje pauze u odobravanju pomoći i dodao da zato predlaže da se alijansa više angažuje u koordiniranju te pomoći.
„Predložio sam i mehanizam finansiranja, da pomoć bude što transparentnija, a za Ukrajince predvidljiva, da znaju šta će dobiti. To šalje vrlo važnu poruku Moskvi da smo tu na duge staze“, kazao je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, na samitu u Vašingtonu biće i partneri NATO-iz oblasti Pacifika, jer su „najbolji prijatelji“ Moskve u ratu protiv Ukrajine Iran, koji isporučuje dronove, Severna Koreja, koja snabdeva Rusiju municijom, i Kina, koja pomaže ruskoj vojnoj industriji isporukama elektronskih komponenti.
„Rusija ne bi mogla da vodi rat protiv Ukrajine da nema Kine“, dodao je Stoltenberg.
Jedna od tri glavne teme na samitu u Vašigtnonu, kao i na ministarskom sastanku u Pragu, jeste kolektivna odbrana, za koju je NATO godinama smanjivao izdatke u korist inostranih misija u Aziji ili na Balkanu, ali ju je u žižu interesovanja vratila ruska aneksija Krima 2014. godine.
„Udvostručili smo borbene grupe, povećali gotovost. Velika transformacija NATO-a mora da se nastavi zbog agresije Rusije. Saveznici moraju da investiraju više. U izveštaju iz februara, 18 od 32 članice izdvajale su dva odsto BDP-a i više za odbranu. To je najbolji način da pokažemo da jačamo kolektivnu odbranu“, rekao je Stoltenberg.
