Ivo Čolović iz CESID-a kaže da je kampanja za lokalne izbore drugačija i da je bila na neki način mirnija od kampanje za decembarske izbore. Na izlaznost će najviše uticati to što pojedine najveće opozicione partije bojkotuju ove izbore, posebno u Beogradu, smatra Čolović.
U većini gradova i opština, u nedelju se bira lokalna vlast. U Beogradu će građani birati između 14 izbornih lista. U ponoć počinje izborna tišina i traje do zatvaranja birališta. Zabranjeno je u medijima i na javnim mestima objavljivati procene rezultata, predstavljati kandidate i program. Predviđene su i kazne za kršenje izborne tišine. Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.
Međutim, izborna tišina i dalje ne važi na društvenim mrežama, koje su siva zona i za reklame koje nisu naznačene kao politički marketing.
Ivo Čolović iz CESID-a kaže da se ta organizacija zalagala da se izborna tišina smanji, makar da ne bude od četvrtka uveče, nego od petka uveče.
„Ona formalno postoji, ali svedoci smo da od uvođenja interneta, posebno društvenih mreža, niko nije miran i tih 48 sati pre izbora, da smo prosto zatrpani porukama koje dolaze sa različitih medija“, kaže Čolović.
Napomenuo je da su pojedine zemlje svele izbornu tišinu na 24 sata, u nekim državama u Evropi izborna ćutnja praktično i ne postoji.
Faktički smo pola kampanje provali bez ključnih poruka, javnih skupova i svega onoga na šta smo i navikli, zamah je uzela tek pre dve nedelje.
Ivo Čolović kaže da je ova kampanja svakako drugačija od onoga što smo videli u decembru i bila je na neki način mirnija.
„Treba imati u vidu da se decembarska kampanja ipak odnosila i na parlamentarne izbore i da je ona zahvatila veći deo Srbije. Iako ne kažem da ovi izbori nisu važni, svakako da su važni, decembarska je možda bila i važnija jer se odlučivalo o tome ko će voditi državu, ko će biti na ključnom mjestu“, rekao je Čolović.
Izbori jesu lokalni, ali ulog je veliki glasa se u Beogradu, Nišu i Novom Sadu između ostalog, mnogo je izbornih lista.
„Iz godine u godinu imamo različite pokrete, različite grupe građana koji se uključuju, tako da da građani na prvi pogled imaju da biraju između mnogo izbornih lista, a koliko je tu različitih programa i rešenja, to je sad već druga vrsta pitanja“, napomenuo je.
Prema njegovim rečima, nekada smo imali stranke sa nekim prefiksom demokratske, socijaldemokratske, socijalističke, narodne, a sad kod pokreta i kod grupa građana koristimo i lična imena koja su slična imenima nekih drugih lista, kako bismo na neki način zavarali birače i doveli ih na trag da glasaju za pogrešnu političku opciju, da na taj način smanje ili povećaju broj glasova na nekoj drugoj listi.
Kada je reč o izlaznosti, rekao je da će najviše uticati to što pojedine najveće opozicione partije bojkotuju ove izbore, to će svakako uticati značajno na izlaznost na ovim izborima, posebno u gradu Beogradu.
„Što se tiče drugih gradova to je konfuzija, ko izlazi, gde izlazi, na koje izbore. To će takođe uticati na birače da se teže opredele koga će podržati na ovim izborima“, kaže Čolović.
Komentarišući da u opoziciji imamo stalne podele, Čovović kaže da po prvi put mi imamo SNS i SPS kao članice vladajuće koaliciji u predizbornoj koaliciji, što je takođe vrlo značajan pokazatelj da su oni ove izbore vrlo ozbiljno shvatili i da žele što bolji rezultat.
Kada je reč o kreativnosti kampanje, Čolović kaže da smo imali izbore 2022., 2023. i sad 2024. i da imate nepresušnu inspiraciju ne možete tako često da izlazite sa nekim sloganima koji će biti inspirativni za birače.
„Kod opozicije vidim određena lutanja. Slogan je oštriji jer se upuštaju u borbu koja neće biti samo sa strankama vlasti već i sa onim koji su se zalagali za bojkot“, kaže Čolović.
