Nova studija istraživača sa Državnog univerziteta u Arizoni i njihovih kolega ističe strategiju ishrane za značajno poboljšanje zdravlja i kontrolu težine.
Učesnici koji su pratili režim povremenog posta i pejsinga proteina, koji uključuje ravnomerno raspoređeni unos proteina tokom dana, videli su bolje zdravlje creva, gubitak težine i metaboličke odgovore. Ove koristi su bile znatno veće od onih koje su primećene sa jednostavnim ograničenjem kalorija.
Nalazi, objavljeni u časopisu Nature Communications, mogli bi unaprediti naše razumevanje odnosa između crevnog mikrobioma i metabolizma i poboljšati strategije za upravljanje gojaznošću.
Istraživači su uporedili efekte dve niskokalorične dijetetske intervencije: kontinuiranu ishranu sa ograničenim unosom kalorija koja je zdrava za srce (na osnovu preporuka USDA o ishrani) i režim sa ograničenim unosom kalorija koji uključuje povremeni post i pejsing proteina.
Ispitivanje je sprovedeno sa 41 osobom koja je bila gojazna ili gojazna u periodu od osam nedelja. Pojedinci u grupi koja je primala povremeni post i pejsing proteina pokazala je smanjenje simptoma gastrointestinalnih problema i povećanje raznolikosti mikrobiote creva u poređenju sa onima u grupi sa ograničenjem kalorija.
Protokol povremenog posta povećao je korisne mikrobe u crevima koji su povezani sa vitkim tipom tela i poboljšao opšte zdravlje. Pored toga, povećao je nivoe određenih proteina (citokina) u krvi povezanih sa gubitkom težine, kao i nusproizvoda aminokiselina koji podstiču sagorevanje masti.
Intermitentni post je obrazac ishrane koji se menja između perioda posta i jela. Metoda je nedavno stekla popularnost zbog svojih potencijalnih zdravstvenih koristi, uključujući gubitak težine, poboljšano metaboličko zdravlje i poboljšanu funkciju mozga.
„S obzirom na lokaciju crevne mikrobiote i njenu stalnu interakciju sa GI traktom, mi smo stekli dublje razumevanje njene ključne uloge u odgovorima na ishranu u poslednjih nekoliko godina“, kaže Aleks Mor, glavni autor nove studije.
„Iako je ograničeno u trajanju i veličini uzorka, ovo sveobuhvatno istraživanje – koje je uključivalo analizu crevnog mikrobioma, citokina, fekalnih kratkolančanih masnih kiselina i metabolita u krvi – naglašava zamršenu interakciju između ishrane, metabolizma domaćina i mikrobnih zajednica.“
Mohr je vodio mikrobiom i molekularna istraživanja, procenjujući mikrobiološki sastav creva, inflamatorne molekule zvane citokini, SCFA (metaboliti izvedeni iz dijetalnih vlakana, važni za regulisanje energetskog balansa) i metabolom.
Mohr je istraživač u Biodizajn centru za zdravlje kroz mikrobiome na ASU. Roza Krajmalnik-Braun, direktorka centra, i istraživači Devin Boves, Karen Svizi i Kori Vizner takođe su saradnici studije.
Dopisni autor Paul Anciero iz Odeljenja za zdravstvene i ljudske fiziološke nauke na Skidmor koledžu vodio je kliničko ispitivanje, koje je pratilo gubitak težine i sastav tela.
Studija je takođe uključila doprinose istraživača ASU Paniz Jasbi i Judith Klein-Seetharaman, sa Škole molekularnih nauka, i Dorothi Sears i Haivei Gu, sa College of Health Solutions.
Ishrana, mikrobiom i gubitak težine
Mikrobiom creva se odnosi na raznovrsnu zajednicu mikroorganizama koji žive u gastrointestinalnom traktu, uključujući bakterije, viruse, gljivice i druge mikrobe. Brojeći se u mnogo triliona organizama, ovaj složeni ekosistem igra ključnu ulogu u osnovnim telesnim funkcijama i opštem zdravlju.
Mikrobiom creva pomaže u razgradnji hrane, stvaranju vitamina i podstiče apsorpciju hranljivih materija. On igra ulogu u razvoju i funkcionisanju imunog sistema štiteći telo od štetnih patogena. Konačno, mikrobiom creva oštro reguliše metabolizam, utičući na telesnu težinu, skladištenje masti i osetljivost na insulin.
Pokazalo se da ograničenje kalorija, povremeni post (ograničavanje potrošnje hrane na određene prozore u nekim danima) i pejsing proteina (kontrolisani unos proteina u određenim obrocima) utiču na telesnu težinu i sastav, ali efekat ovih modifikacija u ishrani na mikrobiom creva je bio nejasno do sada.
„Zdrav mikrobiom creva je neophodan za sveukupno zdravlje, posebno u upravljanju gojaznošću i metaboličkim bolestima“, kaže Sveazea, glavni istraživač ASU ove studije.
„Bakterije u crevima utiču na to kako skladištimo masti, balansiramo nivoe glukoze i reagujemo na hormone zbog kojih se osećamo gladno ili siti. Poremećaji u crevnoj mikrobioti mogu dovesti do povećane upale, otpornosti na insulin i povećanja telesne težine, naglašavajući kritičnu ulogu zdravlja creva u sprečavanje i upravljanje metaboličkim poremećajima“.
U kliničkom ispitivanju učestvovalo je 27 ženskih i 14 muških učesnika koji su bili gojazni ili gojazni. Učesnici su podeljeni u dve grupe: jedna je pratila režim povremenog posta i proteinskog pejsinga, a druga se pridržavala ishrane koja je zdrava za srce i ograničena na kalorije. Obe grupe su praćene tokom osam nedelja zbog promena u težini, sastavu tela, sastavu crevnog mikrobioma i metabolomskim potpisima u plazmi.
Učesnici koji su pratili režim povremenog posta i pejsinga proteina doživeli su značajno smanjenje simptoma creva i povećanje korisnih crevnih bakterija, posebno iz porodice Christensenellaceae. Studija je takođe otkrila da su ovi mikrobi povezani sa poboljšanom oksidacijom masti i metaboličkim zdravljem. Nasuprot tome, grupa sa ograničenim unosom kalorija pokazala je povećanje metabolita povezanih sa putevima vezanim za dugovečnost.
Uprkos tome što su obe grupe imale sličan prosečan nedeljni unos energije, grupa sa povremenim postom i pejsingom proteina postigla je veći gubitak težine i smanjenje masti sa prosečnim gubitkom od 8,81% njihove početne telesne težine tokom studije. Za poređenje, oni koji su bili na dijeti sa ograničenim unosom kalorija izgubili su u proseku 5,4% telesne težine.
Učesnici koji su pratili ishranu sa povremenim postom i proteinskim tempom doživeli su smanjenje ukupne telesne masti, uključujući masnoću na stomaku i duboku masnoću u stomaku, i videli su povećanje procenta nemasne telesne mase.
Studija naglašava potencijal isprekidanog posta i dijeta sa proteinskim tempom u poboljšanju zdravlja creva i upravljanja težinom. Iako su neophodna dalja istraživanja, ovi nalazi nude obećavajući put za stvaranje efikasnih dijetetskih intervencija za gojaznost i srodne metaboličke poremećaje.
„Identifikovanjem promena u specifičnim mikrobima, funkcionalnim putevima i povezanim metabolitima, ova linija rada obećava personalizovane zdravstvene strategije jer možemo bolje prilagoditi režime ishrane kako bismo poboljšali funkciju creva i metaboličke rezultate“, kaže Mohr.