Primati, uključujući ljude, karakteriše veća veličina mozga u poređenju sa većinom drugih sisavaca. Naučnici su decenijama istraživali zašto je to tako, pri čemu je jedna od teorija bila da je ishrana, posebno voće, ključni faktor u razvoju većeg mozga kod primata.
Tim istraživača sa Instituta za ponašanje životinja Maks Plank i Instituta za tropska istraživanja Smitsonijan sproveo je studiju koja dovodi u pitanje ovu teoriju. Koristeći napredne tehnike snimanja dronom, GPS praćenja i analize ponašanja, istraživali su kako četiri vrste sisara koje se hrane voćem rešavaju istu zagonetku vezanu za pronalaženje hrane u panamskoj prašumi. Rezultati su pokazali da vrste primata sa većim mozgom nisu efikasnije rešile ovu zagonetku u poređenju sa sisarima koji imaju manje mozgove.
Studija, objavljena u časopisu Proceedings of the Roial Societi B, osporava tradicionalno gledište da je veliki mozak neophodan za donošenje pametnih odluka prilikom traženja hrane. Prema vodećoj teoriji o evoluciji većih mozgova kod primata, voće i inteligencija su bili ključni faktori u tom procesu. Smatralo se da su životinje sa većim mozgom bile sposobne da koriste svoju inteligenciju kako bi efikasnije pronalazile voće, što je omogućavalo više energije za održavanje većeg mozga.
Voće je važan, ali varijabilan resurs. Pronalaženje voća zahteva od životinja da budu kognitivno aktivne, da pamte lokacije stabala sa plodovima i da prate cikluse zrenja. Prethodne studije podržavale su teoriju o evoluciji mozga kroz ishranu, pokazujući vezu između veličine mozga i količine voća u ishrani.
Međutim, istraživači su odlučili da testiraju ovu teoriju, smatrajući da je došlo vreme za eksperimentalnu proveru. Ben Hirš, naučni saradnik Instituta za tropska istraživanja Smitsonijan, ističe da hipoteza o voćnoj ishrani do sada nije bila naučno potvrđena.
Jedan od ključnih izazova bio je kako izmeriti efikasnost životinja u pronalaženju hrane, s obzirom na to da mnoge vrste sisara putuju velike udaljenosti svakodnevno u potrazi za hranom. Tim istraživača uspešno je otklonio ovu prepreku koristeći prirodni fenomen na ostrvu Baro Kolorado u Panami, gde sisari koji se hrane voćem moraju da se hrane samo jednom vrstom drveta.
Mapirajući lokacije ovih stabala, istraživači su pratili kretanje četiri vrste sisara i analizirali njihovu efikasnost u pronalaženju hrane. Rezultati nisu potvrdili da sisari sa većim mozgom donose pametnije odluke prilikom traženja hrane, što dovodi u pitanje vezu između veličine mozga i efikasnosti ishrane.
Autori studije sugerišu da veći mozgovi mogu biti povezani sa boljom epizodnom memorijom, što omogućava životinjama da preciznije pronalaze drveće sa zrelim voćem. Takođe se ističe mogućnost da veći mozgovi podržavaju upotrebu alata, razvoj kulture ili složenost društvenog života.
Studija istražuje nove perspektive o ulozi većih mozgova kod sisavaca, otvarajući nova pitanja o evoluciji, kogniciji i ponašanju divljih životinja.
