Od svih uticaja klimatskih promena, ekstremna toplota je jedan od najmanje vidljivih – dok se, gledajući unazad, ne mogu uspostaviti veze između vrućih temperatura i zdravstvenih posledica.
Nova studija o 53 miliona porođaja tokom 25 godina širom SAD sada je otkrila da rani porođaji postaju nešto češći tokom toplijih, dužih toplotnih talasa.
Slično starijim osobama, trudnice, novorođenčad i odojčad su posebno osetljivi na efekte ekstremne toplote, nesposobni da se ohlade tako lako kao mi ostali.
Epidemiolog sa Univerziteta Nevada Lindzi Darou i kolege analizirali su nacionalne evidencije rođenih između 1993. i 2017. godine u 50 najnaseljenijih gradskih područja Sjedinjenih Država, zemlje u kojoj su toplotni talasi postali 24 procenta intenzivniji i javljaju se dva puta češće nego 1960-ih.
Isključujući ruralna područja koja nisu obuhvaćena podacima, istraživači su otkrili da su dnevne stope prevremenog porođaja (između 28 i manje od 37 nedelja gestacije) i ranog porođaja (37 do manje od 39 nedelja) malo porasle kako su lokalne temperature rasle, posebno među nižim socioekonomskim grupama.
Ova opservaciona studija može samo ukazati na asocijacije, a ne razloge, ali su te asocijacije postajale sve jače kako su temperature rastu, a toplotni talasi postaju duži, između četiri i sedam dana.
Bez obzira na to kako su definisani toplotni talasi, bilo putem prosečnih temperatura, noćnih minimuma ili dnevnih maksimuma, isti efekat je primećen.
Prethodna istraživanja o ekstremnim vrućinama povezala su produžene toplotne talase sa porastom hospitalizacija, samoubistava i smrti. Procenjuje se da je skoro 62.000 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa toplotom tokom evropskog leta 2022. godine, najtoplije sezone u regionu u istoriji. Do 2080. godine, neke procene predviđaju da bi veliki gradovi u SAD i Australiji mogli zabeležiti najmanje četiri puta veći broj smrtnih slučajeva samo od povećanja temperature.
Manje proučavani su efekti ekstremne toplote na trudnice ili one koji pokušavaju da zatrudne; znamo daleko manje o tome kako toplina utiče na njihovo zdravlje.
Analiza Darrova i njegovih kolega najveća je dosadašnja studija o ekstremnim vrućinama i ranim porođajima, ali se koncentriše samo na SAD.
Pristup kući sa pouzdanom klimatizacijom, mogućnost izbegavanja fizički zahtevnog rada u vrućim uslovima i postojeći zdravstveni uslovi mogli su modifikovati individualni rizik trudnica od toplote, primetili su istraživači.
Nije samo kratkotrajna vrućina ona koja utiče na trudnoću. Dugi periodi iznadprosečnih temperatura takođe mogu imati posledice, pokazuju istraživanja.
Meta-analiza 70 studija iz celog sveta iz 2020. godine pokazala je da dokazi koji povezuju ekstremnu toplotu i rane porođaje bili su „najjači i najdosledniji“ za zvanične toplotne talase, ali i da kumulativna toplota tokom cele trudnoće jedne osobe povećava rizik od ranog porođaja. Drugim rečima, topli dani se sabiraju.
Visoke temperature zavise od tipičnih uslova u lokalnom području i od sposobnosti tela da se nosi sa prekomernom toplotom.
Iako analiza Darrova i njegovih kolega nije uključila vlažnost, ključan faktor u tome koliko toplota može biti nepodnošljiva, posmatrali su vruće dane u najviših 2,5% prosečnih temperatura za lokalna područja, a ne samo zvanične toplotne talase koji traju četiri do sedam dana. Otkrili su da će trudnoće u hladnim, suvim područjima biti pogođene jednako kao i one u vrućim, vlažnim delovima SAD.
Istraživači koji nisu deo najnovije studije takođe ističu da se retko proučavaju dugotrajni zdravstveni efekti za bebe rođene rano zbog ekstremne toplote.
„Iako je povezanost izlaganja ekstremnoj vrućini sa nepovoljnim ishodom trudnoće i fetusa sve jasnija“, pišu Caleb Dresser, lekar hitne pomoći na Harvardskoj školi javnog zdravlja T. H. Chan u Bostonu, i kolege u komentaru, „neposredni i doživotni efekti nedonoščadi obično se isključuju iz procene efekata toplote kako sa zdravstvene, tako i sa ekonomske perspektive.“
„Neuključujući ove implikacije prevremenih i ranih porođaja u procene javnog zdravlja, u velikoj meri potcenjujemo efekte toplote na zdravlje stanovništva.
Ali sa ovim novim dokazima i rastućim razumevanjem ko je najranjiviji na ekstremne vrućine i kako, Dresser i kolege tvrde da su zdravstvene vlasti, kreatori politike i lekari bolje opremljeni da odgovore na toplotne talase.
„Sve jasnija veza između toplotnih talasa i štete po trudne osobe i bebe daje važan podsticaj za rešavanje osnovnih uzroka naše eskalacije izloženosti toplotnim talasima i ulaganje u prilagodljive strategije kako bi se smanjili njihovi efekti na nivou gradova, četvrti i pojedinačnih domova.“
