Neki ljudi imaju promene u skladu sa Alchajmerom bez ikakvih simptoma, skoro kao da je njihov mozak otporniji na to stanje. Nova studija je istražila kako ovaj zbunjujući fenomen može ukazati na put do lečenja.
Tim istraživača predvođen naučnicima sa Holandskog instituta za neuronauku pregledao je uzorke moždanog tkiva pohranjene u Holandskoj banci mozga, repozitorijumu doniranih mozgova od više od 5.000 ljudi koji su umrli od moždane bolesti.
Među tim hiljadama uzoraka, tim je pronašao samo 12 koji su bili kognitivno zdravi pre smrti, ali su imali jasne neurološke znake osnovne patologije bolesti.
Osim što je demonstrirao koliko je retko da mozgovi izbegnu iscrpljujuće efekte Alchajmerove bolesti, mali uzorak je timu dao priliku da sazna šta bi moglo da učini takav mozak tako otpornim.
„Šta se dešava kod ovih ljudi na molekularnom i ćelijskom nivou nije bilo jasno“, kaže Luuk de Vris, neuronaučnik sa Holandskog instituta za neuronauku. „Zbog toga smo tražili donatore sa abnormalnostima moždanog tkiva koji nisu pokazali kognitivni pad u banci mozga.“
Ova vrsta otpornosti je već primećena i smatra se da bi genetika sa kojom smo rođeni i životni izbori koje donosimo mogli imati nekog efekta. Ovi različiti faktori su takođe povezani sa razvojem Alchajmerove bolesti uopšte.
Analizirajući jedinstvene kombinacije stotina gena koji se eksprimiraju u kognitivno zdravim mozgovima od Alchajmerove bolesti, mozgovima tipičnih pacijenata sa Alchajmerovom bolešću i inače zdravih kontrola bez bolesti, istraživači su otkrili ključne razlike u otpornom mozgu u vezi sa ćelijama astrocita koje su uključene u čišćenje otpada iz mozga.
Štaviše, činilo se da su otporni mozgovi bolji u uklanjanju toksičnih proteina povezanih sa razvojem Alchajmerove bolesti. Čini se da su ovi mozgovi nekako bolji u zaustavljanju nakupljanja neurološkog smeća.
Druga razlika je bila efikasnija proizvodnja energije u ćelijama u otpornom mozgu. Još nije jasno šta se krije iza ovih razlika ili kako se one povezuju sa Alchajmerovom bolešću, ali identifikovanje koje su razlike važan je prvi korak.
„Ako možemo da pronađemo molekularnu osnovu za otpornost, onda imamo nove polazne tačke za razvoj lekova, koji bi mogli da aktiviraju procese koji se odnose na otpornost kod pacijenata sa Alchajmerom“, kaže de Vris.
Alchajmerova bolest sada pogađa oko 47 miliona ljudi širom sveta, a ti brojevi brzo rastu. Još uvek nismo sigurni koja je kombinacija faktora potrebna da bi degeneracija napredovala, kako sprečiti nastanak bolesti ili kako bi se njena šteta mogla preokrenuti – ali svaka studija poput ove približava nas nekim odgovorima.
Sledeći korak sa ovim konkretnim istraživanjem je pokušaj da se otkrije zašto postoje ove razlike u proizvodnim procesima otpornih mozgova. Odatle bi moglo biti moguće razviti lekove koji pomažu da se mozak bolje zaštiti.
„I dalje je teško odrediti iz ljudskih podataka koji proces pokreće proces bolesti“, kaže de Vries. „Ovo možete pokazati samo tako što ćete nešto promeniti u ćelijama ili životinjskim modelima i videti šta će se dalje desiti. To je prva stvar koju sada moramo da uradimo.“
Istraživanje je objavljeno u Acta Neuropathologica Communications.
