Štetna kombinacija abdominalne gojaznosti i smanjene mišićne snage, poznata i kao sarkopenična gojaznost, već je prisutna kod dece osnovnih škola. To pokazuje nova studija među osmogodišnjacima, sprovedena na Institutu Karolinska.
„Naši nalazi pokazuju da se sarkopenična gojaznost, koju smo ranije viđali uglavnom kod odraslih, sada nalazi i kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Ovo je veoma zabrinjavajući razvoj i faktor rizika za kardiovaskularne bolesti kasnije u životu“, kaže Mai-Lis Helenius, profesor na Odeljenju za medicinu u Solni, u saopštenju za štampu Švedske fondacije za srce i pluća.
SZO smatra da je gojaznost dece jedan od najozbiljnijih izazova javnom zdravlju na globalnom nivou. Švedska se takođe suočava sa ovim izazovom, jer više od jednog od petoro dece srednjeg i srednjeg školskog uzrasta ima prekomernu težinu ili gojaznost, navodi Agencija za javno zdravlje Švedske.
Tokom protekle tri decenije, procenat 11-15 godina u Švedskoj koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost se učetvorostručio. Abdominalna gojaznost može povećati rizik od dislipidemije, visokog krvnog pritiska i visokog šećera u krvi. Dugoročno, abdominalna gojaznost takođe može povećati rizik od dijabetesa tipa 2, uobičajenih karcinoma i kognitivnih poremećaja.
Neželjeni ishodi kombinacije abdominalne gojaznosti i slabe mišićne snage, poznatih kao sarkopenska gojaznost i prepoznati su kod odraslih. Ali nova studija, deo interventnog programa „En frisk generacije“, pokazuje da je problem već prisutan kod dece od osam godina.
Studija „Negativne veze između visine i obima struka kod osmogodišnje dece i njihovih roditelja” objavljena je u Acta Paediatrici.
Program radi od 2011. godine na podršci porodicama sa decom u siromašnim područjima da usvoje zdravije stilove života. Prethodna istraživanja u okviru programa su pokazala jasan uticaj, uključujući povećanu fizičku aktivnost, poboljšan kvalitet života i bolju integraciju.
U trenutnoj studiji, Mai-Lis Hellenius i njen istraživački tim, koji uključuje Giselu Niberg iz Odeljenja za globalno javno zdravlje, istraživali su odnos između abdominalne gojaznosti i snage mišića. Grupa je obuhvatala 67 porodica sa osmogodišnjom decom i njihovim roditeljima.
Rezultati su pokazali da su 4 od 30 devojčica i 13 od 37 dečaka u studiji bile abdominalno gojazne, definisane kao da imaju struk od 66 cm ili više za 8 godina. Prilikom ispitivanja snage mišića nogu učesnika, ukazala se jasna korelacija: što je veći obim struka i što je abdominalna gojaznost veća, to je snaga mišića slabija.
Takođe je utvrđeno da je mišićna snaga dece u korelaciji sa snagom njihovih roditelja; ako su roditelji imali slabe mišiće nogu i deca.
„Kada sam videla rezultate, vilica mi je pala. Neka deca su bila toliko slaba da su teško ustajala sa stolice. Veoma je alarmantno da to možemo da vidimo već kod osmogodišnjaka i to je naša dužnost da Da bi odrasli delovali, preokrenuti trend zahtevaju energičnu akciju u vidu fizičke aktivnosti i zdravije navike u ishrani“, kaže Mai-Lis Hellenius.
