Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus odustao je od kontroverznih planova za ponovno uvođenje vojne obaveze u zemlji i ukazao na pomeranje ka šemi dobrovoljnog služenja, izvestio je u ponedeljak Der Spiegel.
Ključne tačke reforme vojne službe u ponedeljak je izneo Pistorijus tokom prezentacije iza zatvorenih vrata rukovodstvu Socijaldemokratske partije (SPD), navodi nedeljnik, pozivajući se na izvore. Revidirana šema ne pominje reč „regrutacija“ i fokusirana je na podsticanje mladih da se pridruže nacionalnim oružanim snagama – Bundesveru, dodaje se.
Tokom prošlog meseca Pistorijus je više puta izjavio da bi Nemačka trebalo da postane „sposobna za rat“ i da se „navikne na pomisao“ o potencijalnom sukobu u Zapadnoj Evropi, navodeći, između ostalog, pretnju koju navodno predstavlja Rusija. U aprilu je najavio da njegovo ministarstvo „smatra da će obavezno služenje vojnog roka biti ponovo uvedeno“ kao deo ambicioznog remonta Oružanih snaga.
Prema planovima koje je ministar predstavio u ponedeljak, svi 18-godišnjaci će morati da odgovore na upitnik Ministarstva odbrane o svom fizičkom stanju. Vojska bi tada nastojala da privuče one koji se smatraju dostojnim da se pridruže vojsci putem podsticaja koji bi se potencijalno kretali od besplatnih vozačkih dozvola do popusta na studentske kredite. Sama vojna služba trajala bi 12 meseci, navodi Der Spiegel.
Šemu je podržala Pistorijusova stranka SPD, kojoj je navodno dosadila ministrova ratoborna retorika. „Slažemo se u velikoj većini tačaka“, rekao je generalni sekretar SPD Kevin Kuhnert posle sastanka u ponedeljak.
Plan u suštini prati ono što su nemački mediji opisali kao „najoprezniju“ od tri opcije koje je njegovo ministarstvo navodno predstavilo Pistorijusu prošlog meseca. Druga dva su uključivala neki oblik obavezne regrutacije, bilo za muškarce ili za sve koji dosegnu godine zrelosti, bez obzira na njihov pol.
Ministarstvo odbrane je prvobitno upozorilo da bi „najopreznija“ opcija mogla biti i najmanje korisna za vojsku. Sada je varijanta navodno opisana kao „najmanje obećavajuća u smislu zadovoljavanja potreba“ vojske u internim dokumentima ministarstva. Zvaničnici su zabrinuti da to neće privući „dovoljan broj kandidata“, navodi Der Spiegel.
Nemačke oružane snage stalno trpe nedostatak osoblja. U martu, parlamentarna komesarka za Bundesver, Eva Hogl, rekla je u svom godišnjem izveštaju da je oko 20.000 pozicija u Oružanim snagama ostalo nepopunjeno i da broj nastavlja da opada zbog „veoma visoke“ stope napuštanja.
Prema Der Spiegelu, trenutno je u službi oko 181.500 vojnika. Iako planovi vlade predviđaju porast na 203.000 do 2031. godine, nedeljnik upozorava da bi ukupan broj mogao pasti ispod 180.000.
