Tehnologija veštačke inteligencije (AI) bi mogla da ponudi druženje usamljenim ljudima usred međunarodne epidemije usamljenosti, kaže stručnjak za robotiku.
Toni Preskot, profesor kognitivne robotike na Univerzitetu u Šefildu, tvrdi u svojoj novoj knjizi „Psihologija veštačke inteligencije“ da bi „odnosi sa veštačkom inteligencijom mogli da podrže ljude“ u oblicima društvene interakcije.
Utvrđeno je da usamljenost ozbiljno narušava ljudsko zdravlje, a profesor Preskot tvrdi da bi napredak u tehnologiji veštačke inteligencije mogao da ponudi delimično rešenje.
On tvrdi da ljudi mogu da uđu u usamljenost, postajući sve više nepovezani kako njihovo samopouzdanje opada, i da bi veštačka inteligencija mogla pomoći ljudima da „razbiju krug“ dajući im način da vežbaju i unaprede svoje društvene veštine.
Usamljenost — ili socijalna nepovezanost — štetnija je po ljudsko zdravlje od gojaznosti, prema izveštaju iz 2023. Studija iz 2015. pokazala je da može povećati rizik od prerane smrti za 26% i da je povezana sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, demencije, moždanog udara, depresije i anksioznosti.
Obim problema je zapanjujući: u Velikoj Britaniji 3,8 miliona ljudi doživljava hroničnu usamljenost. Studija na Harvardu u SAD pokazala je da 36% odraslih u SAD-u i 61% mladih odraslih osoba doživljava ozbiljnu usamljenost.
Profesor Preskot kaže: „U doba kada mnogi ljudi opisuju svoje živote kao usamljene, možda postoji vrednost druženja sa veštačkom inteligencijom kao oblika recipročne društvene interakcije koja je stimulativna i personalizovana. Ljudsku usamljenost često karakteriše silazna spirala u kojoj je izolacija dovodi do nižeg samopoštovanja, što obeshrabruje dalju interakciju sa ljudima.
„Možda postoje načini na koje bi AI društvo moglo pomoći da se prekine ovaj ciklus tako što će uspostaviti osećaj sopstvene vrednosti i pomoći u održavanju ili poboljšanju društvenih veština. Ako je tako, odnosi sa AI bi mogli da podrže ljude da pronađu društvo i sa ljudima i sa veštačkim drugima.“
Međutim, on sugeriše da ovo nije bez rizika, jer bi moglo biti „dizajnirano da podstakne korisnike na interakciju sve duže i duže i da ih zadrži da se vraćaju“, i sugeriše da bi mogla biti potrebna regulacija.
Prescott je vodeći stručnjak za odnos između ljudskog mozga i AI, kombinujući stručnost u robotici i AI sa psihologijom i filozofijom. On doprinosi naučnom razumevanju ljudskog stanja istražujući ponovno stvaranje percepcije, pamćenja i emocija u sintetičkim entitetima.
Pored istraživanja i podučavanja kognitivne robotike na Univerzitetu u Šefildu, Preskot je takođe suosnivač kompanije Sheffield Robotics, koja je centar za istraživanje robotike.
U „Psihologiji veštačke inteligencije“, Preskot istražuje prirodu ljudskog uma i njegovih kognitivnih procesa i upoređuje i suprotstavlja ovo sa načinom na koji se AI razvija.
On zaključuje: „Kako psihologija i AI napreduju, ovo partnerstvo bi trebalo da otključa dalji uvid i u prirodnu i u veštačku inteligenciju. Ovo bi moglo pomoći da se odgovori na neka ključna pitanja o tome šta znači biti čovek i da ljudi žive zajedno sa veštačkom inteligencijom.“
