Ljudi sa visokim primanjima imaju 32% manji rizik od umiranja nakon moždanog udara u poređenju sa osobama sa niskim primanjima. Ekvivalent za visoko obrazovanje je 26% manji rizik. Razlike u preživljavanju od moždanog udara povezane sa socioekonomijom su upadljive, prema studiji na Univerzitetu u Geteborgu.
Rezultati će biti predstavljeni u sredu na Evropskoj konferenciji o moždanom udaru ESOC 2024 u Bazelu, Švajcarska. Katarina Stibrant Sunerhagen, profesorka rehabilitacione medicine na Sahlgrenskoj akademiji na Univerzitetu u Geteborgu, i vodeći istraživač koji stoji iza studije, biće prisutna.
Studija zasnovana na registru analizirala je podatke od 6.901 pacijenata sa moždanim udarom u Univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska u Geteborgu. Cilj je bio da se ispita uticaj onoga što se naziva društvenim determinantama zdravlja na preživljavanje od moždanog udara.
U fokusu su bila četiri faktora: mesto stanovanja, zemlja rođenja, obrazovanje i prihod. Nepovoljni faktori su bili život u oblasti koju su vlasti klasifikovale kao ranjivo područje, rizično područje ili posebno ranjivo područje, rođenje van Švedske ili Evrope, kratko obrazovanje i niska primanja.
Pored povezanosti prihoda, obrazovanja i preživljavanja od moždanog udara, studija pokazuje zabrinjavajući trend kombinovanog dejstva različitih faktora. Sa jednim nepovoljnim faktorom, rizik od smrti nakon moždanog udara bio je veći za 18%, a sa dva do četiri nepovoljna faktora za 24% u poređenju sa bez nepovoljnih faktora.
„Ovo pokazuje realnost da socio-ekonomska situacija pojedinca može biti pitanje života i smrti u kontekstu moždanog udara, posebno kada nekoliko nepovoljnih faktora dođe u igru“, kaže Sunerhagen.
Studija je takođe otkrila povezanost između povećanog rizika od smrti nakon moždanog udara i dodatnih faktora rizika kao što su fizička neaktivnost, dijabetes, zloupotreba alkohola i atrijalna fibrilacija. Jasne polne razlike su se takođe pojavile kada su proučavane karakteristike pacijenata.
Među onima koji nemaju nepovoljne socijalne determinante zdravlja, 41% su bile žene, dok su žene činile 59% grupe sa dva do četiri nepovoljna faktora. U potonjoj grupi, pušači i bivši pušači su takođe bili previše zastupljeni.
„Očekuje se da će se broj ljudi koji pate od moždanog udara u Evropi povećati, što će učiniti potrebu za efikasnim intervencijama važnijom nego ikad. Ciljane strategije su ključne, kreatori politike moraju da prilagode zakone i uzmu u obzir specifične okolnosti i potrebe u različitim delovima društva, dok Pružaoci zdravstvenih usluga treba da razmotre identifikaciju pacijenata sa većim rizikom od smrti od moždanog udara“, kaže Sunerhagen.
„Rešavanjem dispariteta, ne samo da ćemo podržati principe zdravstvene pravičnosti, već ćemo imati priliku da značajno unapredimo opšte javno zdravlje“, zaključuje ona.
