Nova studija koju je sprovela multinacionalna istraživačka grupa pokazala je visok nivo samoubilačkih misli i pokušaja kod adolescenata, koji su bili snažno povezani sa ratnim traumatskim iskustvima, posttraumatskim stresnim poremećajem, depresijom i anksioznošću.
Dr Sanju Silval iz Istraživačkog centra za dečju psihijatriju Univerziteta u Turkuu u Finskoj, jedan od vodećih autora, kaže da je studija sprovedena u dva regiona koji su različito zahvaćeni ratom.
„Donjecka oblast, koja je iskusila rat od 2014. godine, bila je u većoj meri pogođena, dok oblast Kirovograd, koja se nalazi u centralnoj Ukrajini, nije bila direktno pogođena ratom“, kaže Silval.
Studija je sprovedena od septembra 2016. do januara 2017. godine sa učesnicima uzrasta od 11 do 17 godina. Studija je anketirala adolescente o njihovim iskustvima samoubilačkih misli, pokušaja samoubistva i ratnih traumatskih stresora. U anketi je učestvovalo ukupno 1.449 učesnika iz Donjecke oblasti i 1.303 iz Kirovogradske oblasti.
Istraživački članak „Suicidalnost i samopovređivanje adolescenata tokom rane faze rata u Ukrajini“ objavljen je u časopisu Američke akademije za dečiju i adolescentnu psihijatriju.
Studija je otkrila visoku prevalenciju samoubistva u ratom pogođenom regionu Donjeck (31,7%) u poređenju sa regionom Kirovograd koji je manje direktno pogođen (18,6%), pri čemu su devojčice prijavile značajno veće stope od dečaka.
Adolescentkinje u ratom pogođenom regionu prijavile su više suicidalnih misli (39,3% naspram 19,6%) i pokušaja samoubistva (9,5% naspram 5,1%) u poređenju sa onima koje žive u regionima koji su manje direktno pogođeni ratom. Dečaci u ratom pogođenom regionu prijavili su više samoubilačkih misli (16,9% naspram 9,8%) nego njihovi vršnjaci u regionu koji je manje direktno pogođen ratom.
Studija je takođe pokazala da je izloženost brojnim ratnim traumatskim stresorima značajno povezana sa povećanim rizikom od samoubilačkih misli i pokušaja samoubistva. Značajno je da su oni koji su bili izloženi pet ili više ratnih traumatskih stresora imali tri puta veću vjerovatnoću da dožive samoubilačke misli i pokušaje samoubistva. Većina adolescenata u ratom pogođenim regionima izjavila je da su žrtve nasilja, prisilnog odvajanja od roditelja ili članova porodice, materijalne štete ili su bili svedoci ubijanja ili ranjavanja civila.
Pored toga, samoubilačke misli i pokušaji samoubistva bili su snažno povezani sa simptomima posttraumatskog stresa, depresije ili anksioznosti.
Glavni autor, profesor Andre Sourander, MD kaže da su deca i adolescenti među najranjivijim grupama tokom ratova. „Jedna od prednosti ove studije je da adolescentima daje sopstveni glas u kontekstu rata.
„Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do smrti porodica i prijatelja, ozbiljnih povreda, raseljenja, razdvajanja, kolapsa života zajednice, socijalne izolacije, finansijskih poteškoća i mnoštva drugih ratnih traumatskih stresora.
„Jedan od tri adolescenata koji žive u ratom pogođenom regionu prijavljuje samoubilačke misli ili pokušaje samoubistva, naglašavajući štetan uticaj rata na mentalno zdravlje dece i adolescenata“, kaže profesor Sourander.
Nalazi studije su posebno relevantni s obzirom na tekuću rusku invaziju u Ukrajini 2022. godine, koja je ušla u treću godinu.
„Rešavanje potreba mentalnog zdravlja mladih ljudi tokom humanitarnih vanrednih situacija, kao što je rat, predstavlja značajan izazov. Kreatori politike i kliničari moraju povećati napore u pružanju podrške mentalnom zdravlju ratom pogođenim adolescentima“, kaže profesor Sourander.
