Kada je u pitanju reagovanje na moždani udar, brzina je presudan faktor; što je duže potrebno da neko ko doživi moždani udar stigne u bolnicu, to će biti lošiji ishod. Ipak, širom Sjedinjenih Država, kašnjenja u lečenju mogu biti značajna.
Studija Jejla otkriva nove uvide u faktore povezane sa odlaganjem lečenja i gde je veća verovatnoća da će pacijenti u Sjedinjenim Državama imati sporije odgovore.
Nalazi, koji su objavljeni 24. maja u časopisu Moždani udar, naglašavaju na koje intervencije treba da se fokusiraju kako bi se poboljšali ishodi moždanog udara širom zemlje.
Tokom akutnog moždanog udara, krvni ugrušak stiže do mozga, blokirajući protok krvi i esencijalni kiseonik do moždanog tkiva. Što je duže potrebno da se povrati protok krvi, to će više tkiva biti oštećeno, ostavljajući pacijente smanjenim sposobnostima u onim funkcijama za koje je odgovoran zahvaćeni region mozga.
Trenutno postoje dva glavna tretmana koji se koriste u bolnicama za pacijente koji dožive moždani udar; oba imaju za cilj da razbiju krvni ugrušak i povrate protok krvi. Jedan uključuje lek – lek koji se zove tkivni aktivator plazminogena (tPA) – a drugi je fizički pristup u kome lekari uklanjaju ugrušak pomoću male cevi provučene kroz krvne sudove pacijenta.
„Oboje zavise od vremena“, rekao je Kevin Šet, profesor neurologije i neurohirurgije na Medicinskom fakultetu Jejla i viši autor nove studije. „Prozor za korišćenje tPA zatvara se četiri i po sata nakon moždanog udara. Fizičko uklanjanje je komplikovanije, ali se može uraditi do 12 do 16 sati nakon početka moždanog udara. Ali svaki minut se računa, a čak i unutar tih prozora ranije je bolje.“
Da bi bolje razumeli koji faktori doprinose kašnjenju u lečenju širom zemlje, istraživači su – u saradnji sa istraživačima u Brigamu i ženskoj bolnici u Kembridžu, Masačusets – koristili podatke prikupljene iz registra „Get vith the Guidelines-Stroke“, programa koji je pokrenut 2003. od strane Američkog udruženja za srce koje distribuira smernice za negu i prikuplja podatke iz američkih bolnica sa ciljem poboljšanja ishoda pacijenata.
Od skoro 150.000 pacijenata koji su doživeli moždani udar između januara 2015. i marta 2017. godine, 54% je stiglo u bolnicu više od dva sata nakon pojave simptoma moždanog udara, otkrili su istraživači. U poređenju sa pacijentima koji su stigli ranije, oni kojima je trebalo duže su bili stariji, žene, crnci, i da su imali blagi moždani udar, nalazi koji su u skladu sa onima iz prethodnih studija.
Istraživači su takođe posmatrali društvenu ugroženost na nivou zajednice. Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti izračunavaju ocene socijalne ugroženosti za svaki popisni trakt u SAD na osnovu socioekonomskih faktora, karakteristika domaćinstva i invaliditeta, rasnog i etničkog statusa manjine, i vrste smeštaja i dostupnosti prevoza. Rezultati služe za praćenje faktora koji negativno utiču na zajednice, pri čemu viši rezultati ukazuju na veću ranjivost.
U studiji, istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će pacijenti sa dužim odlaganjem dolaska u bolnicu živeti u zajednicama sa višim ocenama socijalne ugroženosti. Socioekonomski status, tip stanovanja i dostupnost prevoza imali su najjače veze sa kašnjenjem.
Istraživači su takođe napravili interaktivnu mapu koja pokazuje koliko je vremena trebalo pacijentima da stignu u bolnice u različitim zajednicama širom zemlje, za koju kažu da bi se mogla koristiti za ciljane intervencije.
Jedna važna strategija za smanjenje kašnjenja, kažu istraživači, je kreiranje obrazovnih kampanja.
„Najmoćniji motivator za odlazak u hitnu pomoć je bol“, rekao je Šet. „Ali moždani udar obično nije povezan sa bolom. Plus, neurološki simptomi mogu biti čudni, ostavljajući ljude nesigurnim šta se dešava. Tako da bi informisanje ljudi o znacima moždanog udara moglo da motiviše ljude da traže lečenje ranije.“
Bilo je velikih obrazovnih kampanja, dodao je Šet, ali one nisu napravile značajnu razliku. Međutim, kampanje koje ciljaju na zajednice za koje je u ovoj studiji identifikovano da imaju duža odlaganja, mogle bi biti efikasnije.
Takođe je potrebno više ideja za intervencije, rekao je Šet.
„Koliko je ovo veliki problem, nije bilo napora da se predlože ili testiraju nove intervencije“, rekao je on. „Dakle, potrebne su nam nove ideje jer je najveći problem u lečenju akutnog moždanog udara da se ljudi dovoljno brzo odvedu u bolnicu.“
