Dok se u nedavnim izveštajima navodi da više od polovine najvećih svetskih jezera, uključujući jezera na tibetanskoj visoravni, presuši, članak objavljen u Nature Geoscience danas (27. maja) sugeriše da će do kraja ovog veka jezera bez izlaza na more na Tibetanskoj visoravni će se eksponencijalno povećati, što će rezultirati velikim gubitkom zemljišta i povezanim ekonomskim, ekološkim i klimatskim uticajima.
Klimatska i vremenska predviđanja sugerišu da će povećane padavine zbog klimatskih promena povećati ova jezera, a nivo vode će porasti i do 10 metara.
Procenjuje se da će se količina vode zahvaćene ovim jezerima bez kopna do 2100. godine povećati četiri puta, prema istraživanju dr Iestin Vulvej sa Univerziteta Bangor (U.K.) i njegovih kolega u Kini, Saudijskoj Arabiji, SAD i Francuskoj.
Povećana površina jezera će takođe značiti gubitak kritične površine zemljišta, za poljoprivredu, stanovanje ljudi, kritične putne i železničke mreže i ekonomski poremećaj.
Dr Vulvej je rekao: „Klimatske promene čine Tibetansku visoravan zelenijom i pogodnijom za stanovanje, privlačeći više ljudi na veće nadmorske visine zbog boljeg pristupa vodi. Međutim, porast nivoa jezera zahteva hitno planiranje i politike za ublažavanje uticaja na ekologiju i stanovništvo regiona .“
Gubitak zemljišta koji je rezultirao takođe bi mogao dovesti do promene pejzaža, jer se jezera spajaju i menjaju se tokovi reka koje hrane i povezuju jezera.
Ovo bi moglo dovesti do povećanja emisije gasova staklene bašte i pozitivne povratne sprege, pojačavajući klimatske promene. Povećanje slatke vode i protoka između jezera takođe bi moglo da izazove promenu u ekologiji i utiče na divlje životinje. Na primer, kada je jezero Zonang u prirodnom rezervatu Hoh Ksil izbilo iz obale 2011. godine, tibetanska antilopa je našla blokiranu svoju migracionu rutu.
