Južnoafrikanci će u sredu izaći na izbore kako bi odlučili da li će njihova zemlja preduzeti svoj najznačajniji politički korak od trenutka kada je pre 30 godina srušila aparthejd i ostvarila demokratiju.
Ovi nacionalni izbori neće biti tako značajni kao oni održani 1994. godine, kada je Nelson Mandela predvodio stranku Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) do pobede, omogućivši Crncima Južnoafrikancima da prvi put glasaju i okončavši pola veka rasne segregacije. Iako ANC i dalje vlada, suočen je sa rastućim nezadovoljstvom zbog visoke nezaposlenosti i siromaštva.
„Trideset godina južnoafričke demokratije ne znači da treba da izdržimo čitavu večnost pod ANC-om“, rekao je Džon Steenhuizen, lider glavne opozicione stranke Demokratski savez, uoči izbora.
Prema anketama, ANC bi mogao izgubiti većinu po prvi put, ali se i dalje očekuje da će ostati najveća stranka. Ako ne dobije potpunu većinu, ANC će morati da sklopi koalicije kako bi ostao na vlasti i ponovo izabrao predsednika Sirila Ramafozu.
ANC se suočava sa kritikama zbog korupcijskih skandala i neuspeha u rešavanju problema nasilnog kriminala i osnovnih državnih usluga. Nezaposlenost, koja je među najvišima u svetu sa zvaničnom stopom od 32%, posebno pogađa mlade. Više od polovine Južnoafrikanaca živi ispod granice siromaštva.
„Zajedno ćemo učiniti više i uradićemo bolje“, rekao je lider ANC-a Ramafosa, obećavši da će dati prioritet programima zapošljavanja i proširiti socijalnu podršku.
Izbori će se održati jednog dana, sa skoro 28 miliona registrovanih glasača koji će odlučivati o sastavu nacionalnog parlamenta i pokrajinskih zakonodavnih tela. Više od 50 partija učestvuje na izborima, a prvi put su dozvoljeni i nezavisni kandidati.
Glavne opozicione stranke kritikuju ANC zbog nesposobnosti da ispuni obećanja iz 1994. godine, a mladi glasači, koji nisu iskusili aparthejd, mogli bi imati ključnu ulogu u odlučivanju o budućnosti zemlje.