Rudaina al-Salim i njena porodica, koji žive u šatoru u pobunjeničkom delu severozapadne Sirije, suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom osnovnih potreba poput vode, hrane i sredstava za higijenu. Njihov kamp, smešten severno od grada Idliba, nije primio nikakvu pomoć već šest meseci.
„Dobili smo pomoć u hrani i higijenskim sredstvima“, rekla je majka četvoro dece. „Sada već neko vreme nismo imali mnogo.“
Situacija u ovom delu Sirije je alarmantna, jer je većina od 5,1 miliona ljudi interno raseljena, često više puta, usled građanskog rata koji traje već 14 godina. Ovi ljudi se oslanjaju na humanitarnu pomoć da bi preživeli, ali su međunarodne organizacije suočene sa smanjenim budžetima, dodatno pogoršanim pandemijom koronavirusa i sukobima u drugim delovima sveta.
UN i međunarodne humanitarne organizacije smanjuju pomoć zbog nedostatka sredstava. Ratovi u Ukrajini, Sudanu i nedavni sukob između Izraela i Hamasa u Gazi odvukli su pažnju i resurse sa Sirije, koja je izgubila polovinu svog predratnog stanovništva od 23 miliona ljudi i ima skoro pola miliona mrtvih.
Karl Skau, zamenik izvršnog direktora Svetskog programa za hranu UN, izjavio je da su prešli sa pomoći 5,5 miliona ljudi godišnje na samo 1,5 milion ljudi u Siriji. Samo 6% poziva UN za pomoć Siriji u 2024. godini je obezbeđeno pre godišnje konferencije za prikupljanje sredstava u Briselu.
Za severozapadni region Sirije, ovo znači da UN mogu da nahrane samo 600.000 od 3,6 miliona ljudi koji se suočavaju sa nesigurnošću hrane. Ukupno, oko 12,9 miliona Sirijaca širom zemlje nema pristup dovoljnoj hrani.
Tanja Evans, šefica Međunarodnog komiteta za spas za Siriju, izjavila je da su potrebe Sirijaca „najveće ikad“, sa sve većim brojem ljudi koji se okreću dečijem radu i preuzimaju dugove da bi platili hranu i osnovne stvari. U Libanu, gde skoro 90% sirijskih izbeglica živi u siromaštvu, smanjenje pomoći i rastuće nezadovoljstvo lokalnog stanovništva dodatno pogoršavaju situaciju.
Um Omar, sirijska izbeglica iz Homsa, radi u prodavnici u Tripoliju i brine se za svoju porodicu s malim prihodima. Smanjena pomoć UN-a ne može da pokrije sve njihove potrebe, a deportacija u Siriju bi značila katastrofu za njenu porodicu zbog rizika od zatvora ili prinudne regrutacije njenog muža.
Situacija u severozapadnoj Siriji je kritična, sa hiljadama ljudi koji se bore za preživljavanje u uslovima ekstremnog siromaštva i nesigurnosti. Humanitarna pomoć je smanjena, a međunarodna zajednica mora hitno da reaguje kako bi obezbedila osnovne potrebe za one koji su najugroženiji. Uoči konferencije u Briselu, postoji nada da će se prikupiti dovoljno sredstava kako bi se ublažila patnja miliona Sirijaca i sprečila dalja humanitarna katastrofa.
