Rasprave o upotrebi rodno osetljivog jezika, propisanog Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, ne prestaju. Struka je podeljena: dok Odbor za standardizaciju srpskog jezika rodno osetljiv govor tumači kao nasilje nad zakonitostima srpskog jezika, deo lingvista smatra da su nove reči prirodna pojava u jeziku.
Prema Članu 37 Zakona o rodnoj ravnopravnosti, institucije su obavezne da koriste rodno osetljiv jezik u nastavnim programima, diplomama, licencama zvanja i zanimanja. Biljana Stojković iz Ministarstva za društveni dijalog naglašava da, kao što je uveden termin „medicinski tehničar“ kada su muškarci počeli upisivati srednju medicinsku školu, sada nema prepreka za rodno osetljive termine za zanimanja u kojima ranije nije bilo žena. Cilj je da žene budu vidljivije i ravnopravnije u društvu.
Institucije koje ne primene ove odredbe suočiće se s kaznama od pet do 150 hiljada dinara. Mediji i novinari nisu obuhvaćeni kaznama, ali su obavezni da koriste rodno osetljiv jezik u izveštavanju.
Srpska pravoslavna crkva i druge institucije se oštro protive rodno osetljivom jeziku, videći u njemu i jezičko i ideološko pitanje. Protojerej-stavrofor dr Velibor DŽomić ističe da je problem širi od promene imenica i da se radi o nametanju priznavanja rodnih identiteta čitavom društvu.
Filolozi su takođe podeljeni. Dok neki smatraju da proizvodnja novih reči nema uporište u jezičkoj struci, drugi veruju da je prirodno da se jezik menja. Katarina Begović, docent na Filološkom fakultetu u Beogradu, objašnjava da ne želi da ističe pol u svojoj tituli, dok Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU upozorava na oprez pri uvođenju novih naziva.
Zaštitnik građana je pre tri meseca podneo inicijativu za ocenu ustavnosti odredbi o rodno osetljivom jeziku. Savet za srpski jezik pri vladi Srbije je pozvao na ukidanje tih odredbi, dok resorno ministarstvo podseća da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti donet pre tri godine.
