Imunoterapija povećava stopu preživljavanja kod raka bubrega, ali ne funkcioniše za sve. Istraživački tim iz Leuvena razvio je novu metodu za predviđanje koji će pacijenti imati koristi od toga. Tim Frančeske Finotelo (Grupa za računarsku biomedicinu) sa Univerziteta u Inzbruku je takođe doprineo.
Njihova studija, objavljena u časopisu Nature Medicine, takođe otvara nove puteve ka još efikasnijim tretmanima.
Svake godine oko 1.300 ljudi u Austriji oboli od raka bubrega. Zahvaljujući imunoterapiji, stopa preživljavanja kod metastatskog karcinoma bubrega dramatično je porasla poslednjih godina: više od polovine je još uvek živo pet godina nakon dijagnoze, u poređenju sa samo 10% u prošlosti. Nažalost, inovativni tretman ne funkcioniše za sve pacijente.
Da bi istražio zašto postoje takve varijacije u efikasnosti imunoterapije, i u nadi da će bolje predvideti kod kojih pacijenata će tretman uspeti, istraživački tim iz Leuvena je postavio veliku retrospektivnu studiju. Oni su analizirali mnoge uzorke pacijenata sa rakom bubrega lečenih imunoterapijom u UZ Leuvenu tokom protekle decenije.
Doktorski istraživač i onkolog na obuci dr Lisa Kinget i postdok Stefan Naulaerts objašnjavaju: „Ispitivali smo i biopsije tumora i uzorke krvi sa naprednim laboratorijskim tehnikama. Putem mašinskog učenja kombinovali smo ekspresiju gena u tumoru sa naslednim karakteristikama imunog sistema pacijenata , tačnije HLA geni, koji dolaze u stotinama varijacija u zavisnosti od pojedinca.
„Ovaj pristup nam je omogućio da pronađemo ‘molekularni potpis’ koji je pokazao jasnu povezanost sa kliničkim odgovorom i stopama preživljavanja. Dalje smo potvrdili ovu povezanost na nezavisnim uzorcima od više od 1.000 pacijenata sa rakom bubrega iz drugih međunarodnih studija.“
Laboratorijske analize su dalje pokazale da je uspešan odgovor na imunoterapiju vezan za dobru interakciju između dve vrste imunih ćelija, odnosno CD8 + T ćelija i makrofaga.
Dr Frančeska Finotelo sa Odeljenja za molekularnu biologiju Univerziteta u Inzbruku i Digitalnog naučnog centra (DiSC) dodaje: „Integrisali smo i analizirali velike multi-omske podatke iz Atlasa genoma raka (TCGA) da bismo povezali ovaj novi, molekularni potpis sa mutacionim pejzažom tumora, pokazujući da donosi ortogonalne informacije u odnosu na jedinu genetsku pozadinu ćelija raka, efikasno hvatajući njihovu interakciju sa imunološkim sistemom.“
Profesor Abhishek D. Garg, KU Leuven kaže: „Ranije su istraživači uglavnom posmatrali imune ćelije na nivou pojedinačnih tipova ćelija, što je dovelo do previše pojednostavljenih biomarkera. Kao rezultat toga, smatrali smo da su makrofagi ‘loši’ za imunoterapiju. Sa ovom studijom , pokazujemo da je interakcija između različitih tipova imunih ćelija u specifičnom prostornom kontekstu važnija u borbi protiv raka bubrega.“
Prof. dr Benoit Beuselinck, medicinski onkolog na UZ Leuven, kaže: „U budućnosti, nadamo se da ćemo moći da koristimo našu metodu kao biomarker za predviđanje kod kojih će imunoterapija pacijenata biti efikasna. Novi uvid da interakcija između određenih T ćelije i makrofagi je važan za uspeh imunoterapije, otvara zanimljive puteve za buduće tretmane.
„Trenutno smo zauzeti postavljanjem novih kliničkih ispitivanja kombinovanih terapija kako bismo stimulisali oba tipa ćelija i učinili da bolje rade zajedno, što može biti efikasnije od trenutnih tretmana.“
