Više od 190 zemalja složilo se u petak oko novog sporazuma za borbu protiv takozvane biopiraterije i regulisanje patenata koji potiču iz genetskih resursa kao što su lekovito bilje, posebno onih čija upotreba duguje tradicionalnom znanju.
Posle dugih pregovora, delegati su odobrili klicanje i aplauz „prvom Ugovoru VIPO-a koji se bavi interfejsom između intelektualne svojine, genetskih resursa i tradicionalnog znanja“, navodi se u saopštenju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu UN.
Razgovori su bili pomućeni neizvesnošću, a jedna od prepreka su bile sankcije za prekršioce, što, uopšteno govoreći, suprotstavlja zemlje u razvoju i razvijene.
Genetske resurse kompanije sve više koriste u svemu, od kozmetike do semena, lekova, biotehnologije i dodataka ishrani.
One su omogućile značajan napredak u zdravstvu, klimi i bezbednosti hrane, prema Ujedinjenim nacijama.
Nakon više od 20 godina diskusija o ovoj temi, više od 190 država članica VIPO-a počelo je pregovore 13. maja u sedištu Agencije UN za inovacije i patente u Ženevi o finalizaciji ugovora.
„To je realan tekst. To je izbalansiran tekst“, rekao je zapadni pregovarač za AFP pre nego što je postignut konačni dogovor.
Tekst ugovora kaže da će podnosioci zahteva za patente morati da otkriju odakle potiču genetski resursi korišćeni u pronalasku i starosedeoci koji su obezbedili povezano tradicionalno znanje.
Cilj je suzbijanje biopiraterije tako što će se obezbediti da je pronalazak zaista nov i da se dotične zemlje i lokalne zajednice slažu sa korišćenjem svojih genetskih resursa, kao što su biljne vrste koje se gaje tokom vremena, i tradicionalno znanje koje ih okružuje.
Dok prirodni genetski resursi — kao što su oni koji se nalaze u lekovitim biljkama, poljoprivrednim kulturama i rasama životinja — ne mogu biti direktno zaštićeni kao intelektualna svojina, izumi razvijeni pomoću njih mogu se patentirati.
Kako trenutno nije obavezno objavljivanje porekla inovacija, mnoge zemlje u razvoju su zabrinute da se dodeljuju patenti koji zaobilaze prava autohtonog stanovništva.
Antoni Scott Taubman je osnovao odeljenje tradicionalnog znanja VIPO-a 2001. godine, ali više ne radi sa agencijom.
„Ne bih išao toliko daleko da kažem da je revolucionaran“, rekao je on o sporazumu.
„Konceptualno ono na šta ovde gledamo jeste priznanje da kada se prijavim za patent, to nije čisto tehnički korak… ono priznaje da imam obaveze“, rekao je on za AFP.
Brazilski ambasador Giljerme de Agijar Patriota, koji je predsedavao pregovorima, pozdravio je novi sporazum u petak rano kao „veoma pažljivo izbalansiran ishod“ pregovora.
„To predstavlja najbolji mogući kompromis i pažljivo kalibrisano rešenje, koje nastoji da premosti i uravnoteži različite interese, od kojih su neki veoma strastveno održavani i marljivo izražavani i branjeni tokom decenija.
Sankcije su bile glavni kamen spoticanja.
Neke zemlje u razvoju želele su da se patent lako opozove ako nosilac ne pruži potrebne informacije o znanju i resursima.
Međutim, bogate zemlje su nejasno gledale na ovu opciju, plašeći se da će teške sankcije poslužiti samo da ometaju inovacije.
„Poteškoća predstavlja pokušaj da se promoviše oblik konvergencije između onih koji već imaju značajno zakonodavstvo i onih koji nemaju“, rekao je zapadni pregovarač o sankcijama.
Više od 30 zemalja već ima zahteve za otkrivanje podataka u svojim nacionalnim zakonima.
Većina njih su ekonomije u nastajanju i razvoju, uključujući Kinu, Brazil, Indiju i Južnu Afriku, ali druge su evropske države, kao što su Francuska, Nemačka i Švajcarska.
Međutim, procedure se razlikuju i nisu uvek obavezne.
Na kraju, u tekstu ugovora se kaže da će zemlje „pružiti priliku da isprave propust u obelodanjivanju potrebnih informacija… pre primene sankcija“.
Međutim, tu mogućnost nije potrebno produžiti u „slučajevi u kojima je bilo lažnog ponašanja ili namere kako je propisano nacionalnim zakonom“.
Zemlje u razvoju već dugo pozivaju na veću transparentnost o poreklu genetskih resursa.
Bile su potrebne godine pregovora da se 5.000 stranica dokumentacije o ovoj temi svede na sporazum.
