Novi izveštaj koji je objavila Regionalna kancelarija SZO za Evropu otkriva alarmantne razlike u zdravlju mladih ljudi širom regiona, pri čemu su oni iz manje imućnih porodica neproporcionalno pogođeni.
Dr Jo Inchlei sa MRC/CSO Jedinice za društvene i javne zdravstvene nauke Univerziteta u Glazgovu je međunarodni koordinator istraživanja o zdravstvenom ponašanju dece školskog uzrasta (HBSC). Istraživanje prati zdravstveno ponašanje i socijalno okruženje skoro 280.000 dečaka i devojčica uzrasta od 11, 13 i 15 godina iz 44 zemlje Evrope i Centralne Azije.
Izveštaj daje zabrinjavajuću sliku prehrambenih navika adolescenata, sa posebnim fokusom na opadanje ponašanja u zdravoj ishrani i porast nezdravih izbora.
Manje od 2 od 5 adolescenata (38%) svakodnevno jede voće ili povrće, a ove brojke opadaju sa godinama (sa 45% 11-godišnjaka na 33% 15-godišnjaka za voće i sa 40% na 36 godina % za povrće). Zabrinjavajuće je da više od polovine adolescenata navodi da ne jede ni voće ni povrće svaki dan (56% dečaka i 51% devojčica od 15 godina).
Nasuprot tome, potrošnja slatkiša i slatkih pića i dalje je visoka, pri čemu 1 od 4 adolescenata (25%) prijavljuje dnevnu konzumaciju slatkiša ili čokolade. Ova stopa je viša među devojčicama (28%) nego dečacima (23%) i beleži porast od 2018, posebno među devojčicama (sa 23% na 27% za devojčice od 11 godina i sa 26% na 28% za 15 godina). -godišnje devojčice).
Iako je dnevna potrošnja bezalkoholnih pića zabeležila manji opšti pad od poslednjeg istraživanja, ona i dalje iznosi 15% adolescenata, sa višim stopama među dečacima (16% naspram 14% za devojčice) i onima iz manje imućnih porodica.
Izveštaj otkriva zabrinjavajuću vezu između socio-ekonomskog statusa i nezdravih navika u ishrani, pri čemu adolescenti iz porodica sa nižim primanjima češće konzumiraju slatke napitke i manje jedu voće i povrće dnevno.
Kako dr Martin Veber, vođa tima za kvalitet nege i programski menadžer za zdravlje dece i adolescenata u SZO/Evropa navodi, „pristupačnost i dostupnost opcija zdrave hrane često su ograničene za porodice sa nižim prihodima, što dovodi do većeg oslanjanja na prerađena i slatka hrana, koja može imati štetne efekte na zdravlje adolescenata.“
Prevalencija prekomerne težine i gojaznosti među adolescentima je značajan problem javnog zdravlja, sa preko 1 od 5 adolescenata. Ova cifra je porasla od poslednjeg istraživanja iz 2018. godine, sa 21% na 23% u 2022. Stope prekomerne težine i gojaznosti su veće kod dečaka (27%) nego kod devojčica (17%).
Zabrinjavajuće je da adolescenti iz manje imućnih porodica imaju veću vjerovatnoću da budu gojazni ili gojazni (27% u poređenju sa 18% njihovih bogatijih vršnjaka). Ovaj disparitet naglašava hitnu potrebu da se pozabave osnovnim socio-ekonomskim faktorima koji doprinose ovim trendovima.
Izveštaj takođe izaziva zabrinutost zbog niskog nivoa fizičke aktivnosti među adolescentima. SZO preporučuje da mladi ljudi imaju najmanje 60 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti (MVPA) dnevno. Izveštaj pokazuje da sveukupno, samo 25% dečaka i 15% devojčica postiže 60 minuta MVPA dnevno, pri čemu učešće opada sa godinama, posebno među devojčicama (24% 11-godišnjih devojčica naspram 13% 15-godišnjih -stare devojke).
Dok 60% adolescenata ispunjava preporuku SZO za energičnu fizičku aktivnost (VPA) najmanje tri puta nedeljno, ova stopa je niža među devojčicama (51%) u poređenju sa dečacima (69%). Ova rodna razlika se povećava sa godinama, pri čemu 65% 11-godišnjih devojčica ispunjava preporuku u poređenju sa samo 46% 15-godišnjih devojčica.
Još jednom, društveno-ekonomske nejednakosti su evidentne, pri čemu adolescenti iz imućnijih porodica prijavljuju više nivoe i MVPA i VPA. Ovo sugeriše da na faktore kao što su pristup sigurnim prostorima za fizičku aktivnost i učešće u organizovanim sportovima mogu uticati prihodi porodice.
Dispariteti istaknuti u izveštaju imaju dalekosežne implikacije, koje se protežu dalje od neposrednih zdravstvenih problema. Dugoročne zdravstvene posledice nezdravih navika u ishrani, fizičke neaktivnosti i prekomerne težine/gojaznosti tokom adolescencije mogu biti ozbiljne, uključujući povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta raka. Ovi uslovi ne utiču samo na individualno blagostanje, već takođe predstavljaju značajan teret na sisteme zdravstvene zaštite i privrede.
„Redovna fizička aktivnost, zdrave navike u ishrani i održavanje zdrave težine su suštinski elementi zdravog načina života“, kaže dr Hans Henri P. Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu. „Nalazi izveštaja ukazuju na potrebu za ciljanim intervencijama kako bi se adolescentima omogućilo da usvoje zdravije ponašanje i izbegavaju navike koje utiču ne samo na njihovo trenutno zdravlje i blagostanje, već i na njihovu buduću putanju u odrasloj dobi.
Štaviše, socio-ekonomske razlike u ponašanju adolescenata po zdravlje doprinose začaranom krugu nepovoljnosti. Deca iz manje imućnih porodica imaju veću verovatnoću da dožive štetne zdravstvene ishode, što može ometati njihovo obrazovanje, izglede za zapošljavanje i ukupan kvalitet života. Ovo održava društvene nejednakosti i ograničava mogućnosti za uzlaznu mobilnost.
Regionalna kancelarija SZO za Evropu poziva na hitnu akciju za rešavanje ovih zabrinjavajućih trendova. Izveštaj preporučuje sveobuhvatne strategije koje se fokusiraju na:
