Istraživači su otkrili prisustvo per- i polifluoroalkil supstanci (PFAS) u povrću iz Sidneja i Njukasla u Australiji. Istraživanje, objavljeno u Časopisu nauke o hrani i poljoprivredi, bavi se kritičnim jazom u našem razumevanju kontaminacije PFAS-om u povrću i njegovim potencijalnim implikacijama na zdravlje ljudi.
PFAS su grupa sintetičkih hemikalija koje se široko koriste u industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji, od sinteze pesticida do tekstila i ambalaže za hranu. Često se nazivaju „zauvek hemikalijama“, mogu da opstanu u životnoj sredini više od 1.000 godina. Akumulacija PFAS-a u životnoj sredini predstavlja zabrinutost jer su istraživanja pokazala da su veoma toksični i za ljude i za divlje životinje, sa povećanim rizikom od raka među zdravstvenim problemima.
Ravi Naidu, direktor Globalnog centra za sanaciju životne sredine Univerziteta u Njukaslu i koautor studije, objasnio je razloge za istraživanje izloženosti PFAS-u usled konzumiranja povrća.
„Ovo istraživanje je sprovedeno s obzirom na ograničen broj studija o putu izloženosti PFAS-u koji povezuje hranu, u ovom slučaju povrće, sa ljudima. Studija je započeta pre najmanje tri godine kada je fokus na kontaminaciju PFAS bio prvenstveno na vodi. sada je dobro poznato da hrana, posebno povrće, može biti još jedan put izloženosti“, rekao je on.
Studija je analizirala 53 uzorka voća i povrća sa lokalnih veleprodajnih i maloprodajnih pijaca u Sidneju i supermarketa u Njukaslu. Koristeći tehnike ekstrakcije čvrste faze i tečne hromatografije – tandem masene spektrometrije, tim je izmerio koncentracije 30 različitih PFAS, uključujući perfluorooktansku kiselinu (PFOA), perfluorooktan sulfonat (PFOS) i perfluoroheksansulfonsku kiselinu (PFHkS).
Ključni nalazi uključuju:
Govoreći o uticaju na ljudsko zdravlje, autori su primetili da „potrošnja povrća sa lokacija za istraživanje predstavlja marginalni rizik po ljudsko zdravlje“.
„Na osnovu podataka australijskog Biroa za statistiku i bezbednost hrane Australija Novi Zeland, trenutni unos povrća ne dostiže prag rizika. Na osnovu samo unosa povrća po glavi stanovnika u Australiji, zdravstveni rizik od unosa PFAS verovatno nije veći od zdravstveni rizik od nedovoljnog unosa povrća, ljudi koji su vegetarijanci bi bili više izloženi od onih koji jedu mešavinu mesa/ribe i povrća“, objasnio je Naidu.
Studija je identifikovala demografski najosetljivije na koncentracije PFAS od nivoa identifikovanog u povrću kao devojčice uzrasta od 4 do 8 godina.
Lučun Duan, istraživač sa Globalnog centra za sanaciju životne sredine Univerziteta u Njukaslu, objasnio je: „Ranjivost u ovoj grupi je prvenstveno posledica nižeg indeksa telesne mase i relativno većeg unosa. Čak i devojčice uzrasta od 4 do 8 godina uzimaju samo 9,9% podnošljivi dnevni unos PFOS, koji ne bi premašio graničnu vrednost preporučenog dnevnog unosa povrća.“
Raspravljajući o potencijalnim izvorima kontaminacije PFAS-om u povrću, Duan je identifikovao unos biljaka tokom uzgoja – potencijalno iz vode, tla ili atmosferskog taloženja – kao najverovatnijeg doprinosa. Tim je takođe analizirao ambalažu od povrća kao mogući izvor, ali je našao malo dokaza koji bi sugerisali da PFAS migriraju sa ambalaže na hranu.
Postojanost i rasprostranjenost PFAS-a znači da je potrebno još mnogo istraživanja da se utvrdi njihov uticaj. Naidu i tim sada usmeravaju svoju pažnju na biočvrste materije — proizvod procesa prečišćavanja otpadnih voda koji se dodaje zemljištu kao đubrivo. Odlaganje proizvoda koji sadrže PFAS u industrijskim i stambenim razmerama može izazvati kontaminaciju otpadnih voda što rezultira prisustvom PFAS u biočvrstim materijama.
„U ovoj studiji fokusiramo se na različite biljne vrste i istražujemo unos PFAS-a i miko-nanoplastike da bismo bolje razumeli dinamiku PFAS-a i strategije ublažavanja“, rekao je Naidu.