Vaša usta su jedno od najraznovrsnijih staništa u ljudskom telu. Sadrži preko 700 poznatih vrsta bakterija, kao i kvasce, viruse i neke protozoe. Ova zajednica se zajednički naziva oralni mikrobiom – i kao i mikrobiom vašeg creva, bakterije u vašim ustima igraju važnu ulogu u vašem zdravlju.
Neke od najčešćih bolesti uzrokovanih promenama vašeg oralnog mikrobioma su karijes i bolesti desni. Ali sve veći dokazi sugerišu da je oralni mikrobiom takođe povezan sa mnogim drugim ozbiljnim zdravstvenim stanjima koja se javljaju na drugim mestima u telu.
Pošto respiratorni trakt počinje u ustima i završava se u plućima, možda nije iznenađujuće da prekomerni rast oralnog mikrobioma može dovesti do udisanja ovih mikroba u pluća.
Ovo obično može dovesti do infekcija kao što je upala pluća, često fatalna bolest kod starijih osoba koja je povezana sa lošom oralnom higijenom, što dovodi do prekomernog rasta oralnih bakterija kao što su Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae.
Istraživanja su čak pokazala da uvođenje redovne oralne higijene i profesionalnog čišćenja zuba u domovima za stare može smanjiti broj slučajeva upale pluća za trećinu. Takođe je važno da proteze i štitnici za usta budu čisti.
Loše oralno zdravlje je takođe povezano sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća i lošijom respiratornom funkcijom, a to je povezano sa promenama u oralnom mikrobiomu.
Jedna od najčešćih bolesti oralnog mikrobioma je hronična bolest desni. Ovo je destruktivni inflamatorni odgovor koji uništava kost i tkiva koja podržavaju zube, što na kraju dovodi do gubitka zuba. Ova bolest je uzrokovana prekomernim rastom bakterija koje bujaju u pukotini između desni i zuba zbog loše oralne higijene.
Ali ono što je godinama zbunjivalo istraživače je snažna povezanost između bolesti desni i kardiovaskularnih bolesti.
Veza može biti posledica uobičajenih faktora rizika. Na primer, oboljenje desni i bolesti srca su češće kod pušača.
Drugi su teoretizirali da bakterije bolesti desni mogu putovati do srca i uzrokovati infekciju. Još uvek nisu predstavljeni ubedljivi dokazi za ovu vezu.
Bolest desni takođe izaziva snažan inflamatorni imuni odgovor. Upala je način na koji se telo bori protiv infekcija. Rezultat je proizvodnja imunih ćelija i hemijskih signala koji se bore protiv infekcije. Ali previše zapaljenja može biti štetno. Neki istraživači smatraju da zapaljenje uzrokovano bolešću desni može oštetiti kardiovaskularni sistem.
Jedna studija je pokazala da lečenje bolesti desni smanjuje nivoe upale u krvotoku i značajno poboljšava funkciju arterija. Druge studije su takođe pokazale da lečenje bolesti desni smanjuje ukupne nivoe upale u telu.
Ove studije pokazuju kako bolest u ustima može imati značajan uticaj na funkciju tkiva na drugim mestima u telu. A imajući u vidu da mnogi ljudi decenijama žive sa nelečenom bolešću desni, potencijal za dugoročne zdravstvene uticaje je značajan.
Poznato je da oralne bakterije putuju kroz stomak i u creva. Generalno, naši oralni mikrobi nisu dobro prilagođeni ovom novom okruženju i obično izumiru. Ali 2014. godine, dve studije su pokazale da su karcinomi creva bili u velikoj meri kolonizovani vrstom bakterija pod nazivom Fusobacterium koja se inače nalazi u zubnom plaku.
Obe studije su takođe pokazale da Fusobacterium ima visok afinitet za maligne ćelije raka. To je zato što površina ćelija raka omogućava bakteriji da se čvrsto veže i napadne tumor. Više studija je sada potvrdilo da Fusobacterium može kolonizovati tumore u celom gastrointestinalnom traktu.
Istraživanja su takođe pokazala da pacijenti sa rakom debelog creva koji su u velikoj meri kolonizovani sa Fusobacterium lošije reaguju na hemoterapiju i imaju kraći životni vek u poređenju sa onima koji nisu kolonizovani. To može biti zato što su tumori inficirani sa Fusobacterium agresivniji i stoga je veća verovatnoća da će se širiti u poređenju sa onima koji nisu zaraženi bakterijom.
Istrage su u toku o ovom odnosu – i da li bi oni koji su u riziku od raka creva mogli biti vakcinisani protiv ove oralne bube.
Jedna od najkontroverznijih veza između oralnog zdravlja i bolesti uključuje Alchajmerovu bolest.
Hronična bolest desni je povezana sa većim kognitivnim padom kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću. Ali pošto su i bolest desni i Alchajmerova bolest povezane sa starenjem, teško je utvrditi da li postoji jasna uzročno-posledična veza.
Ali 2019. godine, istraživači su predstavili dokaze da su mozgovi ljudi sa Alchajmerovom bolešću kolonizovani sa P gingivalisom — jednom od glavnih bakterija koje izazivaju bolesti desni. Ideja da bi mozak, inače sterilan deo tela, mogao biti inficiran oralnim bakterijama je i dalje veoma kontroverzna i zahteva dalji rad.
Kao i kod srčanih bolesti, zapaljenje uzrokovano bolešću desni je takođe predloženo kao pokretač Alchajmerove bolesti kod pacijenata sa lošim oralnim zdravljem.
Iako se uticaj lošeg oralnog zdravlja čini ogromnim, dobra vest je da imamo moć da upravljamo svojim oralnim mikrobiomom i sprečimo bolesti povezane sa njim.
Dobar režim oralne higijene je neophodan. Ovo uključuje četkanje dva puta dnevno i redovno čišćenje zubnim koncem kako bi se kontrolisao plak i smanjila učestalost karijesa i bolesti desni. Ako pušite, prestanak pušenja može znatno smanjiti vaše šanse za razvoj bolesti desni. Takođe je vredno posetiti svog stomatologa ili higijeničara svakih šest meseci radi profesionalnog čišćenja i saveta za ličnu oralnu higijenu.
Sav ovaj rad ne samo da će poboljšati vaš osmeh, već može čak i dodati godine vašem životu.
