Iznenadne, teške sušne periode poznate kao brze suše rastu u intenzitetu širom sveta, sa značajnim izuzetkom u planinskoj centralnoj Aziji, gde se stepen suše smanjuje, prema novom istraživanju objavljenom u Geophisical Research Letters. Toplota i promene u obrascima padavina uzrokovane zagrevanjem klime pokreću ove trendove, pokazalo je istraživanje.
Iznenadne suše dolaze iznenada, u roku od nekoliko nedelja, pogađaju zajednice koje često nisu pripremljene i izazivaju trajne posledice. Oni su sve veća briga za sigurnost vode i hrane. Nova studija je prva koja primenjuje sistematski, kvantitativni pristup globalnoj incidenci iznenadne suše, mapirajući žarišta i regione brzog porasta poslednjih decenija.
„U mnogim delovima sveta videli smo da se suše šire na većim područjima, duže vreme, sa većom brzinom“, rekao je Mahešvari Nilam, klimatski naučnik u NASA-inom centru za svemirske letove Marshall i Univerzitetskom udruženju za istraživanje svemira.
Studija je definisala i pratila tri kritične mere ozbiljnosti suše: brzinu početka, trajanje i geografski obim. Analizirao je 40 godina NASA-inih MERRA-2 klimatskih podataka, od 1980. do 2019. godine, izvučeni iz vremenskih posmatranja, satelitskih snimaka i modelovane vlažnosti tla u korijenskoj zoni, sa ciljem poboljšanja predviđanja i spremnosti za katastrofe.
„Na primer, u slivovima u Južnoj Americi, početak postaje brži za oko 0,12 dana godišnje, tako da se više od jedne decenije razvijaju dan ranije. Obim se povećava za 1 do 3% godišnje“, rekao je Nilam. „Sistemi ranog upozoravanja mogu koristiti metriku kako bi uključili stope promene karakteristika naglih suša u proceni rizika i spremnosti za katastrofe.
Južna Amerika, posebno južni Brazil i Amazonija, doživljava snažno intenziviranje u sve tri dimenzije naglih suša, usklađujući se sa obrascima krčenja šuma u regionu, visokim temperaturama i manje kiše. Kongo, Angola, Zambija, Zimbabve, Južna Afrika, Lesoto i Madagaskar su takođe žarišta. Utvrđeno je da su visoke temperature važnije od opadanja padavina u afričkim slivovima.
Pokrivanje zemljišta je takođe važno za osetljivost na sušu. Savana i travnjaci su podložniji naglim sušama od drugih ekotipova, posebno u vlažnim i poluvlažnim klimama, pokazalo je istraživanje.
U centralnoazijskim slivovima, usredsređenim na visoke planine, uključujući Himalaje Karakoram, Tjenšan i Hindukuš, stepen suše se smanjio tokom perioda istraživanja, čime je narušen svetski trend. Klimatske promene u padavinama, topljenje snežnog pokrivača i prelazak sa snega na kišu u planinama održavaju tlo vlažnim. Ove promene mogu izazvati povećanje bujičnih poplava, koje su primećene u regionu, rekao je Nilam.
Nilam je naglasio važnost razumevanja odgovora pejzaža na katastrofe na vododelnoj skali za procenu budžeta za vodu i upravljanja vodama, prevazilazeći geopolitičke granice.
„Prirodne opasnosti nemaju političke vrednosti“, rekao je Nilam. „Zato smo gledali na vododelnice, a ne na zemlje.“
