Povećanje noćnih mora i halucinacija – ili „dnevnih mora“ – moglo bi da najavi pojavu autoimunih bolesti kao što je lupus, kaže međunarodni tim predvođen istraživačima sa Univerziteta u Kembridžu i Kraljevskog koledža u Londonu.
Istraživači tvrde da mora postojati veće prepoznavanje da ovi tipovi mentalnog zdravlja i neuroloških simptoma mogu delovati kao rani znak upozorenja da se pojedinac približava „baktu“, gde se njihova bolest pogoršava tokom perioda.
U studiji objavljenoj u eClinicalMedicine, istraživači su anketirali 676 ljudi koji žive sa lupusom i 400 kliničara, kao i obavili detaljne intervjue sa 69 ljudi koji žive sa sistemskim autoimunim reumatskim oboljenjima (uključujući lupus) i 50 kliničara. Lupus je autoimuna inflamatorna bolest poznata po svom uticaju na mnoge organe, uključujući mozak.
U studiji, tim je pitao pacijente o vremenu pojave 29 neuroloških i mentalnih simptoma (kao što su depresija, halucinacije i gubitak ravnoteže). U intervjuima, pacijenti su takođe pitani da li mogu da navedu redosled kojim su se simptomi obično javljali kada je njihova bolest rasplamsala.
Jedan od najčešćih prijavljenih simptoma je poremećen san iz snova, koji je iskusilo tri od pet pacijenata, od kojih je trećina prijavila da se ovaj simptom pojavio više od godinu dana pre pojave lupusne bolesti.
Nešto manje od jednog od četiri pacijenta prijavio je halucinacije, iako se za 85% njih, simptom nije pojavio sve do početka bolesti ili kasnije. Međutim, kada su istraživači intervjuisali pacijente, otkrili su da su tri od pet pacijenata sa lupusom i svaki treći sa drugim reumatološkim stanjima prijavili sve više poremećaja sna u snu – obično živopisnih i uznemirujućih noćnih mora – neposredno pre halucinacija. Ove noćne more su često bile živopisne i uznemirujuće, uključujući napad, zarobljavanje, zgnječenje ili pad.
Jedan pacijent iz Irske opisao je njihove noćne more kao „užasne, poput ubistava, poput kože koja se skida sa ljudi, užasne… Mislim da je to kao kada sam preplavljen što bi moglo biti da je lupus loš… tako da mislim da je moje telo pod većim stresom, tada bi sanjanje bilo živopisnije i lošije“.
Anketari su otkrili da korišćenje termina „dnevne more“ za razgovor o halucinacijama često dovodi do trenutka „sijalice“ za pacijente, i smatrali su da je to manje zastrašujuća i stigmatizovana reč.
Pacijent iz Engleske je rekao: „[Kada] ste izgovorili tu reč dnevna mora i čim ste rekli da jednostavno ima smisla, to je kao da nije nužno strašno, kao da ste sanjali, a ipak sedite budni u bašta… vidim razne stvari, kao da izlazim iz nje i kao kad se probudiš i ne možeš da se setiš svog sna i tu si, ali nisi tu… kao da se osećaš stvarno dezorijentisan, najbliži Ono o čemu mogu da se setim je da se osećam kao da sam Alisa u zemlji čuda.“
Pacijenti koji su doživljavali halucinacije nisu bili voljni da podele svoja iskustva, a mnogi specijalisti su rekli da nikada nisu smatrali da su noćne more i halucinacije povezane sa napadima bolesti. Većina je rekla da će razgovarati sa svojim pacijentima o noćnim morama i halucinacijama u budućnosti, slažući se da bi prepoznavanje ovih ranih simptoma izbijanja moglo da obezbedi sistem ranog upozorenja koji bi im omogućio da poboljšaju negu, pa čak i smanje vreme klinike tako što će sprečiti napade u bilo kojoj ranijoj fazi.
Vodeći autor dr Melanie Sloan sa Odeljenja za javno zdravlje i primarnu negu Univerziteta u Kembridžu je rekla: „Važno je da kliničari razgovaraju sa svojim pacijentima o ovim vrstama simptoma i provode vreme da zapišu individualnu progresiju simptoma svakog pacijenta. Pacijenti često znaju koji simptomi su loš znak da će njihova bolest buknuti, ali i pacijenti i lekari mogu nerado razgovarati o mentalnom zdravlju i neurološkim simptomima, posebno ako ne shvataju da oni mogu biti deo autoimunih bolesti.“
Viši autor studije, profesor Dejvid D’Kruz sa Kings koledža u Londonu, rekao je: „Dugi niz godina sam razgovarao o noćnim morama sa svojim pacijentima sa lupusom i mislio da postoji veza sa njihovom aktivnošću bolesti. Ovo istraživanje pruža dokaz o tome, i mi smo čvrsto ohrabrujući više doktora da pitaju o noćnim morama i drugim neuropsihijatrijskim simptomima – za koje se smatra da su neuobičajeni, ali zapravo vrlo česti u sistemskoj autoimunosti – kako bi nam pomogli da ranije otkrijemo izbijanje bolesti.“
Važnost prepoznavanja ovih simptoma naglašena je izveštajima da su neki pacijenti u početku bili pogrešno dijagnostikovani ili čak hospitalizovani sa psihotičnom epizodom i/ili samoubilačkim idejama, za koje je tek kasnije utvrđeno da je prvi znak njihove autoimune bolesti.
Jedan pacijent iz Škotske je rekao: „Sa 18 mi je dijagnostikovan granični poremećaj ličnosti, a zatim 6 meseci kasnije sa lupusom sa 19, tako da je sve to veoma blizu i bilo je čudno da kada je moj [granični poremećaj ličnosti] stavljen pod kontrolu i moj lupus je stavljen pod kontrolu u roku od 6 meseci.“
Medicinska sestra iz Škotske je rekla: „Videla sam ih primljene zbog epizode psihoze i lupus se ne pregleda sve dok neko ne kaže: ‘Oh, pitam se da li je možda lupus’, ali to je bilo nekoliko meseci i bilo je veoma teško … posebno sa mladim ženama i sve više se uči da tako lupus utiče na neke ljude i da im nisu potrebni antipsihotični lekovi, već kao puno steroida.”
Profesor Gui Leschziner, autor studije i neurolog u bolnici Guis’ and St Thomas, i autor knjige „Tajni svijet sna“, rekao je: „Odavno smo bili svjesni da promjene u sanjanju mogu značiti promjene u fizičkom, neurološkom i mentalnom Međutim, ovo je prvi dokaz da nam noćne more mogu pomoći da pratimo tako ozbiljno autoimuno stanje kao što je lupus, i važan je znak kako pacijentima tako i kliničarima o kojima nam mogu reći simptomi spavanja. predstojeći recidiv.“
