Države članice Evropske unije su tokom 2023. godine uvezle 163.700 tona prirodnog meda iz zemalja van EU, u vrednosti od 359,3 miliona evra, objavio je Eurostat. Istovremeno je van područja EU izvezeno samo 24.900 tona u vrednosti od 146,0 miliona evra.
Glavni partneri Evropske unije su Kina – kada je reč o uvozu meda , i Velika Britanija, kada je reč o izvozu.
Kako korupcija jede med u Srbiji Ekonomija 17. mar 2024 39 Ekonomija 17. mar 2024 39
Podaci zvanične evropske statistike pokazuju da je uvoz meda iz zemalja van EU uglavnom dolazio iz Kine (60.200 tona, ili 37 odsto ukupnog uvoza meda van EU). Zatim iz Ukrajine (45.800 tona, odnosno 28 odsto), Argentine (20.400 tona, odnosno 12 odsto), Meksika (10.700 tona, sedam odsto) i Kube (4.700 tona, odnosno tri podsto).
„U poređenju sa 2013. godinom, uvoz meda izvan EU je porastao za 20 odsto (sa 136.300 na 163.700 tona), a izvoz u zemlje van EU za 14 procenata (sa 21.700 na 24.900 tona)“, objavio je Eurostat .
Najveći udeo u izvozu meda iz EU ima Velika Britanija u koju su države članice Evropske unije lane izvezle 4.300 tona, ili 17 odsto ukupnog izvoza meda van EU).
Slede Saudijska Arabija (3.500 tona, 14%), Švajcarska (3.400 tona, 13%), SAD (3.300 tona, 13%) i Japan (2.500 tona, 10%).
Najveći uvoznik meda , kada se posmatraju pojedine članice, bila je Nemačka , na koju se odnosi čak četvrtina ukupnog uvoza EU – 41. 000 tona.
Slede: Belgija (31.400 tona, 19%), Poljska (23.300 tona, 14%), Španija (15.700 tona, 10%) i Francuska (7.700 tona, 5%).
Kada je reč o izvoznicima meda, Španija je preuzela vođstvo kao najveći izvoznik , poslavši 7.100 tona meda u zemlje van EU, ili 29 odsto ukupnog izvoza meda van Evropske unije.
Slede: Nemačka (5.500 tona, 22% ukupnog izvoza), Rumunija (1.700 tona, 7%), Mađarska (1.600 tona, 6%) i Grčka (1.500 tona, 6%).
