Solarna oluja koja je ispunila Zemljino nebo svetlucavim zavesama svetlosti u maju 2024. bila je toliko intenzivna da su se njeni efekti osetili čak i na dnu okeana.
Magnetni kompasi koje koristi Ocean Netvorks Canada (ONC) za pomoć u praćenju okeana kod kanadske obale zabeležili su veliku i značajnu distorziju u Zemljinom magnetnom polju pošto ga je udario ogroman priliv čestica izbačenih sa Sunca.
To je prilično neverovatna mera za precizno koliko su oluje bile snažne – ali podaci su vredni i iz drugih razloga. Prvo, sada ćemo znati šta gledamo kada se slični poremećaji zabeleže tokom budućih solarnih oluja.
I drugo, podaci mogu pomoći naučnicima da shvate tačno kako je Zemlja pogođena kada nam dođe jedna od ovih oluja.
„Sledeće dve godine biće vrhunac 11-godišnjeg solarnog ciklusa. Posle decenije relativne neaktivnosti, događaji aurore poput prošlog vikenda će verovatno postati češći u narednih nekoliko godina, iako solarna varijabilnost omogućava precizno predviđanje takvi događaji su nemogući“, kaže fizičar Džastin Albert sa Univerziteta Viktorija u Kanadi.
„ONC-ova mreža bi mogla da pruži veoma koristan dodatni prozor u efekte solarne aktivnosti na zemaljski magnetizam Zemlje.“
Solarne oluje, poznate i kao geomagnetne oluje, su stvari koje Sunce radi i koje imaju najveći uticaj na Zemlju. Nastaju kada erupcija na površini Sunca izbacuje milijarde tona materijala zamršenog magnetnim poljima velikom brzinom u Sunčev sistem.
Kada ovo koronalno izbacivanje mase, ili CME, stigne na Zemlju, čestice udare u naše magnetno polje, gde se veliki broj njih zaplete i ubrza sve dok se ne izbace u našu atmosferu. Tamo, interakcije sa drugim česticama izazivaju blistavu auroru.
Ali to nije jedini efekat na Zemlji. Te interakcije stvaraju električne struje koje mogu izazvati prenapone koji ometaju fluktuacije i poremećaje u električnoj mreži. Oni mogu uzrokovati nestanke navigacije, komunikacije i radija. I bilo šta u svemiru blizu Zemlje je takođe pogođeno, poput aviona i satelita.
ONC ima podmorske opservatorije uz istočnu i zapadnu obalu Kanade, na dubinama do 2,7 kilometara (1,7 milja). Kompasi se prvenstveno koriste da pomognu u orijentaciji opservatorijskih akustičnih doplerovih strujnih profilera (ADCP), koji prate promene u okeanskim strujama. Njihove podatke je potrebno svakodnevno provjeravati kako bi se osigurala kontrola kvaliteta.
Sunce je bilo posebno aktivno u poslednje vreme jer eskalira ka solarnom maksimumu, vrhuncu u svom 11-godišnjem ciklusu aktivnosti, a stručnjak za ONC podatke Aleks Slonimer je prvi primetio nešto čudno u podacima kompasa još u martu, kada smo imali neke lepe geomagnetne oluje.
„Razgledao sam da li je to potencijalno zemljotres, ali to nije imalo mnogo smisla jer su promene u podacima trajale predugo i istovremeno na različitim lokacijama“, kaže Slonimer. „Onda sam pogledao da li je to sunčeva baklja jer je sunce nedavno bilo aktivno.“
Činilo se da se to prati, pa su odlučili da pripaze stvari. A, kada se snažna solarna aktivnost pojavila oko 10. maja, podaci su se ponovo izjalovili. Najizraženiji efekat bio je na kompasu 25 metara ispod nivoa mora, kod obale ostrva Vankuver u prolazu Folger. Tamo se igla iskrivila do +30 i -30 stepeni.
Ovo ima potencijal da bude odlično – ako je veoma iznenađujuće! – novi alat u kompletu za razumevanje kako sunčevi izlivi utiču na našu planetu.
„Domet ovih podataka koji beleže kilometre ispod površine okeana“, kaže predsednica ONC-a Kejt Moran, „naglašava magnitudu sunčeve baklje tokom proteklog vikenda i sugeriše da bi podaci mogli biti korisni za bolje razumevanje geografskog obima i intenziteta ovih oluje“.
