Helikopter sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem pretrpeo je „teško sletanje” u nedelju, javili su iranski državni mediji, bez detalja. Neki su počeli da pozivaju javnost da se mole za Raisija i ostale na brodu dok su spasilačke ekipe jurile kroz maglovitu, ruralnu šumu gde se verovalo da se nalazi njegov helikopter.
Raisi je putovao u iransku provinciju Istočni Azerbejdžan. Državna televizija je saopštila da se incident dogodio u blizini Jolfe, grada na granici sa Azerbejdžanom, oko 600 kilometara (375 milja) severozapadno od iranske prestonice Teherana. Kasnije ga je TV stavila dalje na istok kod sela Uzi, ali su detalji ostali kontradiktorni.
Sa Raisijem su putovali iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahjan, guverner iranske provincije Istočni Azerbejdžan i drugi zvaničnici i telohranitelji, izvestila je državna novinska agencija IRNA. Jedan zvaničnik lokalne vlade upotrebio je reč „sudar“ da opiše incident, ali je priznao iranskim novinama da sam tek treba da dođe do mesta.
Ni IRNA ni državna TV nisu dale nikakve informacije o Raisijevom stanju. Međutim, tvrdolinijaši su pozvali javnost da se moli za njega.
„Poštovani predsednik i kompanija su se vraćali u nekoliko helikoptera, a jedan od helikoptera je bio prinuđen da izvrši teško sletanje zbog lošeg vremena i magle“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Ahmad Vahidi u komentarima na državnoj televiziji. „Različiti spasilački timovi su na putu ka regionu, ali zbog lošeg vremena i magle može biti potrebno vreme da stignu do helikoptera.
Dodao je: „Region je malo (nepovoljan) i teško je uspostaviti kontakt. Čekamo spasilačke ekipe da stignu do mesta sletanja i da nam daju više informacija.
Spasioci su pokušavali da stignu do mesta, rekla je državna televizija, ali su ih ometali loši vremenski uslovi. Prijavljena je jaka kiša i magla uz poneki vetar. IRNA je to područje nazvala „šumom“, a poznato je da je region i planinski. Državna televizija je emitovala slike terenaca koji jure kroz šumovito područje.
Raisi je bio u Azerbejdžanu rano u nedelju da bi otvorio branu sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim. Brana je treća brana koju su dve nacije izgradile na reci Aras. Do posete je došlo uprkos hladnim odnosima između dve nacije, uključujući napad oružjem na ambasadu Azerbejdžana u Teheranu 2023. godine i diplomatske odnose Azerbejdžana sa Izraelom, koji iranska šiitska teokratija smatra svojim glavnim neprijateljem u regionu.
Iran upravlja raznim helikopterima u zemlji, ali međunarodne sankcije otežavaju nabavku delova za njih. Njena vojna vazdušna flota takođe uglavnom datira još od pre Islamske revolucije 1979. godine.
Raisi, 63, je tvrdolinijaš koji je ranije vodio pravosuđe u zemlji. Na njega se gleda kao na štićenika iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, a neki analitičari sugerišu da bi on mogao da zameni 85-godišnjeg lidera nakon njegove smrti ili ostavke na tu funkciju.
Raisi je pobedio na predsedničkim izborima u Iranu 2021. godine, glasanju na kojem je zabeležen najmanji odziv u istoriji Islamske Republike. Raisija su sankcionisale SAD delom zbog njegove umešanosti u masovno pogubljenje hiljada političkih zatvorenika 1988. na kraju krvavog iransko-iračkog rata.
Pod Raisijem, Iran sada obogaćuje uranijum na nivoima koji su skoro na nivou oružja i ometa međunarodne inspekcije. Iran je naoružao Rusiju u ratu protiv Ukrajine, kao i pokrenuo masivan napad dronom i projektilima na Izrael usred njegovog rata protiv Hamasa u Pojasu Gaze. Takođe je nastavila da naoružava proksi grupe na Bliskom istoku, poput jemenskih Huti pobunjenika i libanskog Hezbolaha.
