Svake godine se širom sveta obavlja preko 350 miliona operacija, a za većinu nas će u nekom trenutku u životu biti neophodno iskustvo podvrgavanja medicinskim procedurama koje zahtevaju opštu anesteziju. Iako je opšta anestezija postala standardna praksa u medicini i smatra se jednom od najsigurnijih procedura, još uvek postoje mnoge nepoznanice oko toga kako tačno anestetički lekovi deluju na mozak.
Nova studija, objavljena u časopisu Journal of Neuroscience, donosi reviziju i produbljuje naše razumevanje ovog složenog procesa. Istraživači su koristili voćne mušice kao model za proučavanje interakcije anestetičkih lekova sa neuronima. Njihova otkrića sugerišu da anestetici deluju selektivno na određene delove mozga koji su odgovorni za održavanje budnosti i budnosti.
U osnovi, naš mozak ima oko 86 milijardi neurona, a različiti tipovi ovih neurona imaju ključnu ulogu u procesima održavanja budnosti i funkcionisanja mozga. Iako je poznato da anestetici dovode do gubitka svesti i uspavljivanja pacijenata, još uvek nije bilo potpune jasnoće o mehanizmu delovanja koji dovodi do ovog efekta.
Studija je otkrila da anestetici utiču na ekscitatorne neurone u mozgu, koji su odgovorni za održavanje budnosti i aktivnosti. Ovo otkriće pruža nova saznanja o tome kako anestetički lekovi remete normalnu komunikaciju između neurona i kako dovode do gubitka svesti kod pacijenata tokom operacije.
Iako je razumevanje mehanizma delovanja opšte anestezije i dalje izazovno i složeno, nova saznanja iz ove studije pružaju korak bliže razumevanju ovog procesa. Dalja istraživanja biće od suštinskog značaja za razvoj efikasnijih i bezbednijih metoda anestezije u medicinskoj praksi.
