Rezultati nove studije sa Mardokovog dečjeg istraživačkog instituta u Melburnu, Australija, mogu pomoći lekarima da predvide da li će dete prerasti svoju alergiju na kikiriki, praćenjem promena u nivou njihovih antitela.
Antitela su proteini koje vaš imuni sistem proizvodi da bi prepoznao neželjene supstance. Oni se vezuju za i inaktiviraju ove uljeze, ili regrutuju imune ćelije da pomognu u njihovom uništavanju.
Ljudi sa alergijama prekomerno proizvode određena antitela kada su izloženi alergenu, supstanci na koju je njihov imuni sistem postao osetljiv. Ova donekle specifična antitela za alergene su dobri pokazatelji vrste i težine alergije kod osobe.
Pa ipak, kada su u pitanju alergije na kikiriki u detinjstvu, nedostaju detalji o ovim antitelima kao biomarkerima.
„Pre ovog istraživanja se malo znalo o tome da li se antitela mogu koristiti kao biomarkeri za prirodno rešavanje alergije na kikiriki tokom godina osnovne škole“, kaže diplomirana studentkinja za zdravlje stanovništva Kajla Parker, sa Mardokovog dečjeg istraživačkog instituta.
Parker i njen tim tražili su dugoročne trendove među decom čije su alergije na kikiriki postojale ili nestale do 10 godina – konkretno, nivoe dva tipa antitela koja reaguju na kikiriki i glavni alergen u kikirikiju, protein koji se zove Ara h 2 .
Ona se nada da će novo istraživanje pomoći specijalistima za alergije da identifikuju koja deca će verovatno doživeti stalnu alergiju na kikiriki i ko bi iz nje mogao prerasti.
Nalazi su zasnovani na mnogo većem skupu podataka iz tekuće longitudinalne populacijske studije o alergijama na hranu koja je počela 2007. godine, pod nazivom HealthNuts.
U okviru ovih podataka, istraživači su se fokusirali na 156 dece iz Melburna, koja su se pridružila studiji od 2007. nadalje kao 12-mesečna beba sa potvrđenom alergijom na kikiriki. Tokom narednih godina, ovoj deci su davani upitnici, kožni ubodni testovi, testovi krvi i oralna ishrana u dobi od 4, 6 i 10 godina.
Dve trećine ove dece nije preraslo alergiju na kikiriki do 10. godine, ali velika većina one koja jesu postigla je toleranciju do 6. godine.
Tim je otkrio da nivoi antitela sami po sebi nisu povezani sa postojanošću ili razrešenjem alergije, već promena u nivou svakog tipa antitela tokom vremena.
„Otkrili smo da su longitudinalne promene korisnije u predviđanju te dece na putu ka rešavanju alergije na kikiriki nego da se oslanjamo na jedan snimak u jednom trenutku“, kaže Parker.
Deca čije su alergije na kikiriki postojale su tokom godina imala povećane reakcije u kožnim ubodnim testovima i povećane nivoe antitela sIgE i Ara h 2 sIgE.
U međuvremenu, deca čije su se alergije na kikiriki na kraju rešile, sledila su sasvim drugačiju putanju. Kako su godine prolazile, njihove reakcije na kožne ubodne testove su se smanjivale, zajedno sa nivoima antitela Ara h 2 sIgE, dok su se nivoi antitela od kikirikija sIgG 4 i Ara h 2 sIgG 4 povećavali.
Neka deca sa alergijom na kikiriki, čini se, doživljavaju promenu antitela tokom detinjstva, a to je u korelaciji sa tim da li njihova alergija traje ili nestaje.
Priroda ove veze ostaje nejasna, ali može pomoći alergolozima da identifikuju kome od njihovih pacijenata će verovatno biti potreban stalni pregled kako bi se pratio status njihove alergije, da bi se videlo da li se ona zaista povlači, a kome od njih će verovatno biti potrebno izbegavajte kikiriki dugoročno.
„[Deca] sa visokim ili rastućim nivoima ovih biomarkera je manje verovatno da će spontano prerasti svoju alergiju na kikiriki i mogla bi biti prioritetna za potencijalne opcije ranog lečenja ako su dostupne“, kaže Parker.
Poslednjih decenija mnoge škole su potpuno zabranile rizične mahunarke iz školskih kutija za ručak, iako nedostaju dokazi da ove opšte zabrane deluju na sprečavanje alergijskih reakcija. Stručnjaci za alergije kažu da ove zabrane takođe mogu roditeljima i deci dati lažni osećaj sigurnosti.
Istraživanja pokazuju da efikasniji pristupi uključuju pranje ruku, obeshrabrivanje deljenja hrane i ograničavanje neočekivanih izvora izloženosti kikirikiju, poput određenih materijala za zanatske i naučne projekte. Obuka školskog osoblja o tome kako da reaguje na teške alergijske reakcije je takođe od suštinskog značaja.
Trenutno ne postoji rutinski tretman za alergiju na kikiriki, tako da deca sa ovim alergijama treba striktno da izbegavaju kikiriki.
Međutim, istraživači koji stoje iza ove studije naglašavaju da su klinička ispitivanja koja istražuju nove mogućnosti lečenja dostupna australijskim porodicama, navedena u direktorijumu studija alergija Nacionalnog centra za alergiju.
