Moćna etnička naoružana grupa, poznata kao Arakanska armija, tvrdi da je zauzela grad Buthidaung u zapadnoj državi Rakhine u Mjanmaru, što je poslednja u nizu pobeda neprijatelja vojne vlade te zemlje. Kontradiktorni izveštaji o prijavljenom paljenju grada i borbi stvaraju zabrinutost, posebno za stanovnike muslimanske etničke manjine Rohinja, koji su već bili glavne žrtve nasilja vojske 2017. godine.
Arakanska armija, koja se bori za autonomiju etničke manjine Rakhine, tvrdi da je proterala snage vojne vlade iz Buthidaunga. Dok traje borba za grad, više od 200.000 Rohinja koji su tamo tražili utočište suočava se s opasnošću. Kontradiktorni izveštaji o odgovornosti za paljenje grada otežavaju situaciju, a pristup internetu i mobilnoj telefoniji u tom području je prekinut, što otežava proveru informacija.
Rohinja, koja generacijama žive u Mjanmaru, suočavaju se sa sistemskom diskriminacijom i nasiljem, a brutalna kampanja vojske 2017. godine rezultirala je masovnim egzodusom u susedni Bangladeš. Iako su etnički Rakhine nacionalistički pristalice Arakanske armije takođe bili među progoniteljima, vojni udar 2021. godine promenio je političke odnose, sa pokretom otpora protiv vojne vlasti koji uključuje Rohinje.
Napredovanje Arakanske vojske u Rakhineu podseća na trajne tenzije između etničkih grupa, a sve veći broj izveštaja o nasilju i paljenju sela dodatno povećava zabrinutost za sudbinu civila. Traži se nepristrasna istraga o ovim događajima kako bi odgovorni bili privedeni pravdi, dok Mjanmar ostaje zarobljen u spirali nasilja i političke nestabilnosti.