Mnogi ljudi starenje povezuju sa padom kognitivnih funkcija, zdravstvenim problemima i smanjenom aktivnošću. Otkrivanje mentalnih procesa koji mogu poboljšati blagostanje starijih osoba moglo bi biti od velike koristi, jer bi moglo pomoći da se osmisle efikasnije aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje kvaliteta njihovog života.
Istraživači sa Univerziteta u Breši i Katoličkog univerziteta Svetog srca nedavno su sproveli studiju koja istražuje doprinos kreativnosti i humora dobrobiti starijih osoba. Njihovi nalazi, objavljeni u Neuroscience Letters, pokazuju da ova dva različita ljudska iskustva dele zajedničke psihološke i neurobiološke procese koji promovišu dobrobit kod starijih osoba.
„Naša nedavna studija pripada liniji istraživanja čiji je cilj istraživanje kognitivnih resursa koji su još uvek dostupni starijim ljudima i razumevanje kako takvi resursi mogu da podrže dobrobit“, rekao je Alesandro Antonijeti, koautor rada, za Medical Kspress.
„Rasprostranjena ideja je da starenje uključuje smanjenje intelektualne efikasnosti. Ovo važi samo za neke aspekte kognitivnog funkcionisanja, ali ne i za kreativnost i humor.“
Prethodne studije koje su istraživale neuronske osnove kreativnosti i humora tražile su od ljudi da završe zadatke povezane sa ovim procesima, dok prate njihovu moždanu aktivnost. Ovo bi moglo da podrazumeva, na primer, ispunjavanje zadataka dizajniranih za procenu kreativnog razmišljanja i popunjavanje upitnika koji od učesnika u studiji traže da podele smešna lična iskustva ili šale.
„Kada se postavi odnos između dva domena (kreativnost i humor), mi smo pred stvarnošću, ali ne znamo zašto su oni povezani“, objasnio je Antonijeti.
„U našem radu pokušali smo da predložimo neke pretpostavke, potkrijepljene postojećim teorijama, o razlozima empirijski potkrijepljene povezanosti kreativnosti i humora. Opšta tvrdnja je bila da i kreativnost i humor podrazumijevaju načine razmišljanja koji ljude navode da iskorače uobičajeno gledište, tako da se usvoji nova perspektiva i da se pojave nova značenja.“
Sposobnost prilagođavanja sopstvenog pogleda i sagledavanja sveta ili događaja iz drugačije perspektive može se povezati i sa kreativnim procesima i sa humorom. Ova mentalna fleksibilnost može pomoći starijim ljudima da se nose sa poteškoćama i biološkim promenama, omogućavajući im da prilagode svoje ponašanje na osnovu ograničenja sa kojima se mogu suočiti, prepoznajući i izazove i mogućnosti starenja.
„Pokazali smo da je divergentno mišljenje, naime, oblik razmišljanja koji omogućava pojedincima da istražuju nove mogućnosti, a ne mehanički repliciraju uobičajene odgovore, i dalje prisutan kod starijih osoba i da se može koristiti za rešavanje svakodnevnih životnih problema, kao i egzistencijalnih. izazovi povezani sa starenjem“, rekao je Antonijeti.
„Po mom mišljenju, ovo je ohrabrujuća poruka za ljude koji veruju da će starenje podrazumevati samo gubitke i pad zdravlja i blagostanja. Štaviše, pokazivanje da kreativne veštine nisu narušene neurološkim patologijama koje su obično povezane sa starenjem je pozitivna poruka. , jer navodi ljude da se fokusiraju ne samo na ono što je izgubljeno, već i na ono što je sačuvano, ili čak poboljšano.“
Nedavna studija Antonijetija i njegovih kolega naglašava ključnu ulogu mentalne fleksibilnosti ili „divergentnog razmišljanja“ u promovisanju blagostanja. U budućnosti bi to moglo da posluži za razvoj novih aktivnosti i programa obuke osmišljenih da neguju ovu mentalnu sposobnost kod starijih odraslih osoba.
„Sada pokušavamo da osmislimo vežbe i savete koji su kontekstualizovani, ili drugim rečima, usko povezani sa stvarnim aktivnostima kojima se stariji bave kao deo svog svakodnevnog života“, dodao je Antonijeti. „Ovo je važno iz dva razloga.“
„Prvo, pošto je motivacija za izvođenje vežbi i za primenu sugestija veća ako osoba razume zašto oni mogu biti korisni. Drugo, zato što je veća verovatnoća da će do prelaska iz okruženja treninga u stvarni život doći ako situacije kojima se govori u programu obuke podsećaju na one iz stvarnog života.“
