Nove studije lekara sa Univerziteta u Mičigenu i njihovih kolega ističu nedostatak detaljnog vođenja evidencije u klinikama i odeljenjima za hitne slučajeve kao potencijalni faktor koji doprinosi neprikladnoj upotrebi antibiotika.
U jednoj studiji, oko 10% dece i 35% odraslih koji su dobili recept za antibiotike tokom posete ordinaciji nisu imali konkretan razlog za antibiotik u svojoj evidenciji. Stopa ovakvog propisivanja je posebno visoka kod odraslih koji se leče u odeljenjima hitne pomoći i kod onih koji koriste Medicaid pokriće ili nemaju osiguranje.
Druga studija istražuje trendove u propisivanju antibiotika kod ambulantnih pacijenata, ukazujući na to da je oko 25% propisanih antibiotika bilo neprikladno. Ova istraživanja otkrivaju da nedostatak dokumentacije o razlozima za propisivanje antibiotika otežava procenu i smanjenje neprikladnog propisivanja.
Dr Džozef Ladins-Lim, prvi autor studija, ističe da nedostatak preciznih informacija o razlozima za propisivanje antibiotika otežava smanjenje neprikladnog propisivanja. On ističe da ove studije dodaju nijanse već poznatom problemu neprikladnog propisivanja antibiotika, te ukazuju na potrebu za preciznijom dokumentacijom i praćenjem propisivanja antibiotika.
Kako bi se efikasnije upravljalo upotrebom antibiotika, istraživači sugerišu da zdravstveni sistemi i osiguravači možda moraju podsticati preciznije dokumentovanje razloga za propisivanje antibiotika. Ovo bi moglo uključivati zahtevanje da provajderi zdravstvenih usluga detaljno navedu razlog za propisivanje antibiotika pre nego što recepti budu poslati apotekama.
S obzirom na ozbiljnost problema rezistencije na antibiotike, istraživači smatraju da je neophodno preduzeti korake kako bi se osiguralo da antibiotici budu propisivani samo kada su zaista potrebni, čime bi se očuvala efikasnost ovih lekova i zaštitila javnozdravstvena sigurnost.
