Ideja da autističnim osobama nedostaje empatija je jednostavno kratkovida i neautističnim ljudima može biti jednako teško da se stave u tuđe cipele, sugeriše studija.
Rad u časopisu Autizam okreće scenario na često izgovarani stereotip da autistični ljudi imaju poteškoća da zamisle kako se drugi osećaju.
Učesnici su prikazali video klipove sa autističnim i neautističnim osobama koje prepričavaju emocionalne događaje koji su otkrili da je ljudima bez autizma znatno teže pratiti emocije autističnih ljudi.
Takođe je otkrilo da su ljudi intenzivnije osećali emocije u telu kada su videli klipove autističnih ljudi u poređenju sa neautističnim ljudima. Ovo je bilo uvećano kada su govorili o besu i strahu.
To ima snažne implikacije na društvene i terapeutske odnose sa autističnim osobama, rekla je istraživačica autizma Rachael Cheang iz Centra za kognitivnu neuronauku Univerziteta Brunel u Londonu.
„Uvek postoji osećaj da ljudima sa autizmom nedostaje empatije. To je obično ono što čujete, ali ovi rezultati su prilično šokantni jer su u suprotnosti sa načinom na koji mi obično razmišljamo o tome.“
Ovo je prvi eksperimentalni dokaz koji pokazuje da umesto da im nedostaje empatija, autistični ljudi vide svet drugačije, a neautistični ljudi se bore da razumeju svoje emocije jednako kao i obrnuto. Nazvana „problem dvostruke empatije“, ova teorija dr Demijana Miltona pojavila se početkom 2010-ih. Ideja sa kojom su se mnogi autisti složili, ali do sada je nauka nije pokazala.
„Ovo utiče na to kako se gleda na autistične ljude“, rekla je gospođa Cheang. Ako se osećaju srećni zbog nečega, a niko to ne prepoznaje, ljudi neće slaviti radost sa njima. A ako se osećaju tužno zbog nečega, nije prepoznato da bi ta osoba mogla biti uznemirena ili tužna zbog nečega. Dakle, tada će im nedostajati podrška ili saosećanje ljudi oko njih.“
Kognitivni psiholozi su izmerili autistične osobine 81 učesnika od kojih je traženo da ocene emocije – srećnu, tugu, bes i strah u video snimcima ljudi širom spektra koji govore o svojim emocionalnim iskustvima. U posebnom zadatku, od njih je zatraženo da identifikuju emocije ljudi na video snimcima, izmere njihov intenzitet i stave ih na mapu tela. Svi su bili u mraku o dijagnozi prikazanih ljudi.
Ljudi sa autizmom su u većem riziku od samoubistva nego neautistični ljudi. Između 11 i 66% autističnih odraslih razmišlja o samoubistvu tokom svog života, a do 35% planira ili pokuša to prema brojkama iz 2020. Gđa Cheang kaže: „Očigledno, sada se pitam da li je deo toga vođeni činjenicom da ih niko ne razume, da saoseća sa njima, znaš, da oseća ono što oni osećaju.“
„Implikacije su široke“, rekao je vođa istraživačke grupe dr Ignacio Puco. „Važno je za negovatelje, ljude koji rade u obrazovanju, terapeute, lekare, bolničko osoblje, lekare da budu svesni ovih razlika i da se usredsrede na poboljšanje razumevanja ili uočavanje kako se autistična osoba oseća kako bi im pomogli da ublaže svoje borbe i poboljšaju svoje blagostanje.“
