Bajdenova administracija dodala je još 26 kompanija na listu kineskih trgovaca tekstilom i proizvođača čija je roba zabranjena da uđe u Sjedinjene Države zbog navodne povezanosti sa prinudnim radom.
Zabranjeni uvoz, poznat kao Ujgurska lista entiteta o sprečavanju prisilnog rada, navodi preduzeća za koja se tvrdi da su uključeni u eksploataciju prinudnog rada u kineskom regionu Sinđijang. Saopštenjem je ukupan broj zabranjenih kompanija porastao na 65.
Zakonom, koji je Kongres usvojio 2021. i usvojen u junu 2022., zabranjuje se uvoz bilo koje robe proizvedene u Sinđangu da uđe u SAD.
Šon Bhimani, docent za upravljanje lancem snabdevanja na Univerzitetu Northeastern, kaže da se 90% pamuka u Kini uzgaja u Sinđijangu. Druge industrije, kaže on, kao što su solarna i elektronika, takođe su zaražene kršenjem ljudskih prava Ujgura.
Bhimani predvodi Northeastern-ov projekat Suppli Trace, digitalnu platformu otvorenog pristupa koja koristi mašinsko učenje i podatke o isporuci – kao i istrage na terenu – da poveže prinudni rad sa međunarodnim trgovinskim transakcijama.
Northeastern Global Nevs je razgovarao sa Bhimanijem o dokazima koje vlada SAD ima o navodnim kršenjima ljudskih prava u Kini, kao io tome kako Suppli Trace pomaže kompanijama i potrošačima da donesu etičke odluke.
Njegovi odgovori su uređeni radi kratkoće i jasnoće.
Međunarodna organizacija rada definiše prisilni rad kao „svaki rad ili usluge koje se traže od bilo koje osobe pod pretnjom kazne i za koje se ta osoba nije dobrovoljno ponudila“. Da pojednostavim, ljudi rade protiv svoje volje.
Prinudni rad se trenutno procenjuje na 27 do 28 miliona ljudi širom sveta [uporedivo sa populacijom Australije]. To je podskup onoga što neki ljudi nazivaju modernim ropstvom.
Najveći problemi prinudnog rada javljaju se u Indiji [11 miliona ljudi] na osnovu procena Globalnog indeksa ropstva za 2023. Na njihovoj listi je i Kina.
Kina je sada mnogo više u vestima i u fokusu zbog više političkih diskusija koje se vode ove godine. Deo toga su carine koje je Bajdenova administracija nametnula Kini pre dva dana.
Deo toga je zato što kineska vlada već dugi niz godina krši ljudska prava ujgurskog stanovništva. Zbog toga je američki Kongres usvojio 2021. godine Ujgurski zakon o sprečavanju prisilnog rada, koji zabranjuje uvoz bilo koje robe napravljene u celini ili delimično u Sinđijang [pokrajina] da bi ušla u SAD. Taj zakon je stupio na snagu u junu 2022. godine.
Vlada SAD nastavlja da gradi kredibilne dokaze i listu subjekata koje treba izbegavati u poslovnim transakcijama.
Nedavna testiranja pokazuju da je od robe koja je dolazila u SAD 20% odeće još uvek bilo napravljeno od pamuka iz Sinđianga.
Imamo svedočenje žrtve. Ljudi koji su iz tog kraja u mogućnosti su da svedoče o zverstvima koja se dešavaju, a koja nisu ograničena na prinudni rad.
Pored toga, u mogućnosti smo da iskoristimo činjenicu da se pošiljke koje dolaze iz Kine na američko i druga zapadna tržišta mogu pratiti.
Kao deo našeg projekta za praćenje snabdevanja, pratimo pošiljke iz fabrika u Kini sa poznatim vezama za Sinđang i jasno stavljamo do znanja da te fabrike isporučuju američkim kompanijama u našoj pilot fazi platforme. Kako budemo rasti, postojaće kompanije širom sveta koje kupuju ove proizvode koje prave žrtve prinudnog rada.
Koristimo evidenciju otpreme robe koja putuje okeanskim teretom. Takođe posmatramo istrage sprovedene u fabrikama u Kini, gde posmatramo njihova javna obelodanjivanja o tome odakle materijali dolaze i ko su njihovi kupci i klijenti.
Imperativ je da kompanije poštuju [Zakon o sprečavanju prinudnog rada Ujgura] i listu zabranjenih kompanija.
Oko 90% pamuka iz Kine je iz Sinđijanga, što znači da postoji 90% šanse da bilo koji pamuk koji Kina izvozi ima vlakna iz Sinđanga. Postoji toliko mnogo drugih industrija kao što su solarna ili elektronika ili druge koje su ukaljane većim kršenjem ljudskih prava u Kini.
Kada je reč o drugim zemljama i drugim oblastima [Kine], postoje poslovni saveti ili preporuke o tome gde kompanije treba da budu oprezne. Oni to mogu da urade tako što proveravaju svoj lanac snabdevanja tako što ga mapiraju, tako što razumeju poznate oblasti rizika i vrše dužnu pažnju… na primer, fabričke istrage kako bi se osiguralo da se van objekta ne dešava prinudni rad.
Oni treba da razmisle o korektivnim akcijama iu slučaju kršenja ljudskih prava Ujgura, moraju da promene lokacije izvora.
Mnoge kompanije ne znaju odakle da počnu. Ne znaju šta da rade sa listom. Ponekad čak i ne znaju da li su njihovi dobavljači povezani sa Sinđangom.
Dakle, ono što radimo je da kreiramo veb lokaciju otvorenog pristupa na kojoj mogu da vide mapu svog lanca snabdevanja na osnovu zapisa o otpremi. Koristimo mašinsko učenje da povežemo tačke za njih. Takođe obezbeđujemo resurse ako kompanija shvati da je povezana [sa prinudnim radom] o tome šta da radi u vezi sa tim.
Suppli Trace je otvoren za sve. To je platforma jednakog pristupa, tako da joj svako bilo gde u svetu može pristupiti. Ne postoji paivall. Ukucate naziv brenda ili fabrike i vidite potencijalni rizik i donesete bolje, informisanije odluke.
Ponekad se proizvodi ne šalju direktno iz Kine u SAD. Oni prolaze kroz zemlju treće strane pre nego što stignu u SAD.
