Istraživači na Odeljenju za imunobiologiju Petera Gorera identifikovali su da su karakteristike imunog sistema koje su ranije smatrane karakteristikama autoimunih bolesti normalne komponente imunog sistema u ljudskim crevima koje međusobno deluju zajedno sa bakterijama. Studija je objavljena u časopisu Nature.
Autori su koristili kombinaciju prostorne transkriptomike i multipleksiranih jednoćelijskih tehnologija da bi odredili podtip B ćelija u normalnom crevnom limfoidnom tkivu koji je inače poznat po svom obogaćivanju krvi kod pacijenata sa autoimunom bolešću lupus.
Kada su u crevima, ove „DN2“ B ćelije stupaju u interakciju sa dendritičnim ćelijama koje ko-eksprimiraju autoantigene lupusa DNASE1L3 i C1k, pored bakterija.
Normalne funkcije DN2 B ćelija, DNASE1L3 i C1k u crevima verovatno se odnose na prepoznavanje bakterija, ubijanje bakterija i odlaganje bakterijskih ostataka uključujući DNK. Neuspeh takvog sistema može dovesti do perzistentnosti bakterijske DNK koja bi mogla da stimuliše autoimuni odgovor.
Veza između crevnih bakterija i autoimunosti bila je izazovna za razumevanje. Autori se nadaju da bi identifikovanje načina na koji imuni sistem normalno upravlja bakterijama u crevima moglo biti ključno za prevenciju određenih autoimunih bolesti.
„Naši podaci su uglavnom izvedeni iz neusmerene kompjuterske analize ljudskih tkiva koja ima kapacitet da generiše neočekivane nalaze. Neočekivani rezultati su nam pomogli da razumemo kako imuni sistem creva reaguje sa ogromnom crevnom mikrobiotom. Predlažemo da bi telo moglo biti izloženo u DNK iz bakterija, ključnog autoantigena u autoimunoj bolesti lupus, ako ove komponente crevnog imunog sistema zakažu“, rekla je profesorka Džo Spenser.
