O obrascima rasejanja ranih ljudi po kontinentima i ostrvima vode se žestoke rasprave, ali prema novoj studiji u časopisu PNAS, pleistocenski lovci-sakupljači naselili su se na Kipru hiljadama godina ranije nego što se ranije mislilo.
U ispitivanju vremena prve okupacije Kipra ljudima, istraživanje koje je vodio profesor Kori Bredšo sa Univerziteta Flinders otkrilo je da su velika ostrva u Sredozemnom moru bila privlačna i povoljna odredišta za paleolitske narode.
Ovi nalazi pobijaju prethodne studije koje su sugerisale da bi mediteranska ostrva bila nedostupna i negostoljubiva za pleistocenska društva lovaca-sakupljača.
Profesor Bredšo, sa dr Teodorom Muciu, dr Kristijanom Repmajerom i drugima, koristio je arheološke podatke, klimatske procene i demografsko modelovanje da bi otkrio rano naseljenje Kipra.
Analiza arheoloških datiranja sa 10 najstarijih lokaliteta širom Kipra sugeriše da je prvo ljudsko zauzimanje bilo pre između 14.257 i 13.182 godine, što je mnogo ranije nego što se ranije mislilo.
Istraživači kažu da je ostrvo tada brzo naseljeno. Klimatsko modeliranje je pokazalo da se ovo rano naseljenje poklopilo sa povećanjem temperature, padavina i produktivnosti životne sredine dovoljnim za održavanje velike populacije lovaca-sakupljača.
Na osnovu demografskog modeliranja, autori sugerišu da su velike grupe od stotina do hiljada ljudi stigle na Kipar u dva do tri glavna migraciona događaja za manje od 100 godina.
„Ovaj obrazac naselja podrazumeva organizovano planiranje i korišćenje naprednih plovnih objekata“, kaže profesor Bredšo.
U roku od 300 godina, ili 11 generacija, stanovništvo Kipra se proširilo na prosečno 4.000–5.000 ljudi.
Dr Mutsiou kaže da rezultati pokazuju da bi Kipar i možda druga mediteranska ostrva, umesto negostoljubivi, bili privlačna odredišta za paleolitska društva lovaca-sakupljača.
„Tvrdi se da se raseljavanje i naseljavanje ljudi na Kipar i druga ostrva istočnog Mediterana pripisuje demografskim pritiscima na kopno nakon što su iznenadne klimatske promene dovele do preplavljenja obalnih područja usled porasta nivoa mora nakon glacijala, što je primoralo poljoprivrednu populaciju da se preseli u nove oblasti zbog potrebe, a ne izbora“, kaže on.
Dr Reepmeier dodaje da je ovo tumačenje došlo kao posledica velikih praznina u arheološkim zapisima na Kipru, koji proizilaze iz različitog očuvanja arheološkog materijala, pristrasnosti u očuvanju, nesigurnosti povezanih sa datiranjem i ograničenih DNK dokaza.
„Naše istraživanje, zasnovano na više arheoloških dokaza i naprednih tehnika modeliranja, to menja“, kaže on.
Profesor Bredšo kaže da novi rezultati istraživanja naglašavaju potrebu da se ponovo razmotre pitanja rane ljudske migracije na Mediteranu i testiraju validnost pretpostavljenih ranih datuma naseljavanja u svetlu novih tehnologija, terenskih metoda i podataka.
