Legitimnost Vladimira Zelenskog kao predsednika Ukrajine važno je pitanje ne samo za njegovu zemlju, već i za Moskvu, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. On je objasnio da će status Zelenskog imati uticaja na svaki potencijalni sporazum između dve zaraćene zemlje.
Petogodišnji mandat Zelenskog završava se 20. maja. Ukrajinci su trebali izaći na birališta da bi izabrali novog lidera 31. marta; međutim, on je u decembru 2023. najavio da neće biti održani predsednički ili parlamentarni izbori sve dok je na snazi vanredno stanje. Nametnut je nakon početka sukoba sa Rusijom u februaru 2022. godine, a od tada ga je ukrajinski parlament više puta produžavao. Prošle srede, poslanici su produžili vanredno stanje za još tri meseca.
Govoreći na konferenciji za novinare tokom državne posete Kini u petak, predsednik Putin je rekao da je pitanje legitimiteta Zelenskog nešto čime se „politički i pravni sistem Ukrajine“ mora pozabaviti, „pre svega Ustavni sud“. Napomenuo je da ustav zemlje predviđa „različite varijante“.
„Ali nama je ovo bitno, jer ako dođe do potpisivanja bilo kakvih dokumenata, svakako treba da potpišemo dokumenta u tako važnoj oblasti sa legitimnim vlastima“, objasnio je Putin. On je dodao da je Kremlj redovno bio u kontaktu sa predsednikom Zelenskim pre nego što su izbila neprijateljstva.
Ukrajinski ustav izričito zabranjuje održavanje predsedničkih ili parlamentarnih izbora u vreme rata. U martu je visoki zvaničnik ukrajinske centralne izborne komisije pojasnio medijima da će mandat Zelenskog biti automatski produžen dok se ne steknu uslovi za održavanje izbora. Ovog meseca ministar pravde Denis Maliuska potvrdio je ovo Bi-Bi-Siju.
Krajem aprila, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će „uskoro doći trenutak kada će mnogi ljudi, uključujući i one unutar Ukrajine, dovesti u pitanje legitimitet [predsednika Zelenskog].
Istraživanje koje je početkom marta sproveo ukrajinski anketar SOCIS pokazalo je da bi sadašnji predsednik izgubio od bivšeg vrhovnog ukrajinskog komandanta, generala Valerija Zalužnog, da su se obojica kandidovali. Sledećeg meseca nemački list Tagesspiegel izvestio je da je podrška javnosti „autoritarnom“ Zelenskom „spala na 61 odsto“.
U martu je Ukrainska pravda tvrdila, pozivajući se na poslanike, da je Zelenski praktično oduzeo ovlašćenja parlamentu i uspostavio de fakto ličnu vlast. Otprilike u isto vreme, poslanik iz predsednikove partije otvoreno je sugerisao da je Ukrajini potrebna diktatura da bi preživela sukob sa Rusijom.
