Jedna od najznačajnijih barijera koja drži čovečanstvo od zvezda je ograničenje brzine Univerzuma.
Čak i da imamo tehnologiju da nas raketira kroz svemir na kolonijalnim brodovima velike brzine, brzina kojom možemo normalno putovati je ograničena na brzinu svetlosti u vakuumu. Ništa u Univerzumu ne može da se kreće brže od 300.000 kilometara u sekundi (186.000 milja u sekundi) – i ništa sa masom ne može dostići tu brzinu.
Postoje, međutim, teorijska zaobilazna rešenja i rupe, koje su povezane sa činjenicom da se sama tkanina prostor-vremena može iskriviti i savijati. Postoji pojam crvotočina, ili Ajnštajn-Rozenov most: prečice stvorene savijanjem prostor-vremena.
A tu je i varp pogon, ili Alcubierre drive, hipotetički motor koji može da stvori iskrivljenje u prostor-vremenu koje zaobilazi ograničenje brzine. On bi funkcionisao tako što bi stisnuo prostor u prednjem delu i proširio ga na krmi, kao pasta za zube u tubi, čime bi se smanjio prostor koji treba preći i omogućio nekoj hipotetičkoj letelici da pređe rastojanje brže nego da je prostor-vreme ostavljeno na miru.
Iz očiglednih razloga, ovo nije nešto što je čovečanstvo bilo u stanju da postigne. Ali međunarodna grupa naučnika pod nazivom Primenjena fizika je teoretizirala o tome kako bi to moglo da funkcioniše – i sada misle da imaju novo rešenje, ono što nazivaju pogonom konstantne brzine.
„Ova studija menja razgovor o varp pogonima“, kaže fizičar Jared Fuchs iz primenjene fizike, koji je doktorirao na Univerzitetu Alabama u Hantsvilu.
„Demonstracijom prvog modela ove vrste, pokazali smo da varp pogoni možda neće biti prebačeni u naučnu fantastiku.
Kada je meksički teorijski fizičar Miguel Alcubierre predložio svoj varp pogon 1994. godine, on je imao značajan nedostatak. Bio je potreban balon negativne gustine energije oko objekta da bi se stvorila neravnoteža u prostor-vremenu, pokretana ili egzotičnim česticama koje još nismo otkrili, ili misterioznom tamnom energijom koja pokreće širenje Univerzuma.
Ovo nije ni izdaleka dostižno, trenutno ili možda ikada, ali postoji još nešto što može da iskrivi prostor-vreme – a to je gravitacija.
Prethodni rad na Primenjenoj fizici je opisao kako bi razvoj super-moćnog gravitacionog polja mogao da stisne prostor-vreme, dok održava pogon u granicama poznate (ako je izuzetno teško izvesti) fizike.
Najnoviji rad istraživačkog centra fokusira se na slično rešenje, teoretizirajući varp pogon koji može da manipuliše prostor-vreme da bi se ponašao kao da reaguje gravitaciono na normalnu materiju.
Sastoji se od stabilne ljuske materije sa, kako istraživači opisuju, „modifikovanim vektorom pomeranja u njegovoj unutrašnjosti“. Rezultirajući ‘mehurić’, na slici ispod, poslao bi svemirsku letelicu kroz svemir brzinom nižom od brzine svetlosti, ali bi, kažu istraživači, mogao da radi bez potrebe za egzotičnim izvorima energije.
„U ovom radu razvili smo prvo rešenje za pogon sa podsvetlećom brzinom podsvetlenog fizičkog varp-a do danas koje je u potpunosti u skladu sa geodetskim transportnim svojstvima Alcubierreove metrike“, pišu Fuchs i kolege u svom objavljenom radu.
„Ovaj uzbudljivi novi rezultat nudi važan prvi korak ka razumevanju šta čini fizički varp rešenja.
Još uvek nije praktično, imajte na umu. Ali to bi mogao biti korak u pravom smeru. Tim namerava da dalje istražuje svoj model kako bi video da li mogu da ga usavrše, i planira da istraži načine za povećanje brzina koje može da dostigne.
„Iako bi takav dizajn i dalje zahtevao značajnu količinu energije, on pokazuje da se varp efekti mogu postići bez egzotičnih oblika materije“, kaže fizičar Kristofer Helmerih iz primenjene fizike i diplomirani student Univerziteta Alabama u Hantsvilu.
„Ovi nalazi utiru put za buduća smanjenja energetskih zahteva varp pogona.
