Nedavna studija istraživača sa Univerziteta Vaterlo i Univerziteta Vilfrid Laurier rasvetlila je kako pravednije nagraditi zaposlene i poboljšati dinamiku tima.
Studija je pokazala da kada manje kvalifikovani zaposleni dobrovoljno prijave svoj učinak, oni često preuveličavaju svoja dostignuća i traže veće bonuse. Ovi zaposleni takođe imaju tendenciju da ulažu manje truda i manje su zabrinuti za pravičnost kada dobrovoljno dele svoje doprinose.
Zanimljivo je da su istraživači otkrili da zahtevanje od zaposlenih da objasne svoj doprinos vodi pravednijim odlukama o raspodeli bonusa i poboljšava dinamiku tima. Zaposleni su postali pošteniji i marljiviji kada su objašnjenja bila obavezna, što je pomoglo menadžerima da donesu bolje odluke.
Kelsei Matthevs, profesor računovodstva u Vaterloo-u i koautor studije, objasnio je, „ako bi menadžment želeo da se ove informacije daju dobrovoljno, važno je zahtijevati objašnjenje kako bi se spriječila pristrasnost iz vlastitih interesa među članovima tima sa nižim sposobnostima Ova pristrasnost ne samo da smanjuje korisnost komunikacije, već i kompromituje odluke menadžera o raspodeli nagrada i dinamiku tima.
Studija je uključivala 192 studenta osnovnih studija sa kanadskog univerziteta, nasumično raspoređenih u različite uloge u izmišljenoj kompaniji i raspoređenih u timove od četiri. Nakon završetka zadataka donošenja odluka, učesnici su popunili upitnik o procesu i svojoj demografiji.
Metjuz je primetio: „Takođe primećujemo da se među članovima tima sa niskim sposobnostima veća strateška pristrasnost primećena kada je komunikacija o relativnom doprinosu dobrovoljna, u poređenju sa obaveznom, smanjuje se kada je potrebno objašnjenje.
Istraživanje, koje je sproveo Metjuz zajedno sa Lesli Berger, Lan Guom i Kristoferom Vongom sa Univerziteta Vilfrid Lorije, objavljeno je u časopisu Bihevioralno istraživanje u računovodstvu.
Ova studija pruža dragocene uvide za menadžere koji žele da neguju pravednije sisteme nagrađivanja i unaprede timski rad u svojim organizacijama.