Istraživači sa Univerziteta Kjušu objavili su sveobuhvatnu analizu o ugljeničnom otisku izgradnje drvene kuće u Japanu. Studija je obuhvatila ukupnu količinu proizvedenih emisija, uzimajući u obzir ceo lanac snabdevanja uključujući preradu i transport sirovina koje idu u izgradnju kuće.
Tim se nada da identifikujući žarišta emisija u lancu snabdevanja koja ulaze u izgradnju kuće, kreatori politike mogu primeniti strategije za smanjenje uticaja na klimu. Njihova analiza je objavljena u Journal of Environmental Management.
Dok čovečanstvo prolazi kroz klimatsku krizu, istraživači i stručnjaci iz industrije podjednako rade na identifikaciji sektora sa visokim emisijama CO 2 kako bi mogli da sprovode politike koje potencijalno smanjuju proizvodnju gasova staklene bašte. Ali u današnjoj visoko povezanoj ekonomiji, otkrivanje proizvodnje gasova staklene bašte iz sektora ili objekta je zapanjujuće složeno.
„Na primer, lako je izračunati koliko CO 2 će potencijalno proizvesti jedan automobil. Sasvim je druga stvar pokušati pronaći ukupne emisije koje automobil proizvodi od proizvodne trake do deponije. Morate uzeti u obzir emisiju koja dolazi od lanac snabdevanja i proizvodnju sirovina“, objašnjava profesor Šigemi Kagava sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta Kjušu, čiji tim je proučavao emisije iz lanca snabdevanja.
U tom cilju, Kagava i njegov tim počeli su da istražuju kombinovane emisije ugljenika koje proizilaze iz izgradnje standardne drvene kuće u Japanu — koja čini približno 90% ukupnog stambenog fonda u zemlji — i koji industrijski sektori tome najviše doprinose.
„Ako kombinujete emisije koje stvaraju građevinske aktivnosti i proizvodnju osnovnih proizvoda u lancu snabdevanja, to može činiti oko 23% svih globalnih emisija“, objašnjava doktorski kandidat Seija Imada i prvi autor studije. „94% toga dolazi samo iz lanca snabdevanja. Stoga su napori za smanjenje emisija usmereni na lanac snabdevanja najbolji način da se umanje bilo kakve emisije iz građevinskog sektora.“
Prema nalazima tima, procenjeni ugljenični otisak izgradnje jedne drvene kuće u Japanu je 38 tona CO 2 . Najveći udeo u tome – koji čini 32% ukupnih emisija – bio je elektroenergetski sektor. Ostali sektori obuhvataju proizvodnju sirovog gvožđa sa 12%, pri čemu cement, drumski teretni transport i privatna proizvodnja električne energije pokrivaju po 7% ukupnih emisija.
„Takođe smo ispitali neke od žarišnih tačaka u mreži lanca snabdevanja. Naša analiza je otkrila da proces proizvodnje čelika čini najveći udeo ugljeničnog otiska, sa približno 15% ukupnih emisija“, nastavlja Imada.
„Druga grupa sa najvećim doprinosom bila je odeljenje koje se bavi transportom materijala i građevinskim materijalima za spoljašnjost kuće, poput cigle. Ta grupa je činila otprilike 7,4% ukupnog ugljeničnog otiska.“
Tim se nada da će ovi novi nalazi pomoći i industrijskim grupama i potrošačima da ponovo procene ugljenični otisak ovog sektora građevinske industrije. Neke zemlje su počele da naglašavaju važnost izgradnje zgrada sa niskim sadržajem ugljenika. I dok Japan podstiče metode za smanjenje ukupne potrošnje energije u kući, još uvek nema politiku koja posebno cilja na smanjenje CO 2 tokom faze izgradnje.
„Kreatori politike treba da promovišu napore za renoviranje i preuređenje već postojećih kuća. Takođe bi trebalo da se fokusira na ponovno korišćenje temelja, koji su napravljeni od materijala iz sektora visoke emisije“, zaključuje Imada.
„Lanac snabdevanja je veoma komplikovan, ali ako želimo da izbegnemo najgore rezultate klimatske krize, moramo biti u stanju da to razumemo i sprovodimo politike koje efikasno smanjuju emisije.“
