Rusija je ostala među prvih pet zemalja po zahtevima za šengenske vize 2023. godine i skoro 90 odsto zahteva je odobreno, otkrila je Evropska komisija.
Generalni direktorat EU za migracije i unutrašnje poslove objavio je u sredu godišnji izveštaj koji pokazuje da je u prošloj kalendarskoj godini podneto 10,3 miliona zahteva za vize za kratkoročni boravak.
To je povećanje od 37% u poređenju sa 7,5 miliona zahteva u 2022. godini, ali je i dalje daleko od 17 miliona zahteva u 2019. godini, pre pandemije Covid-19 i ograničenja putovanja koja su je pratila.
Rusija je bila na drugom mestu 2022. sa 687.239 zahteva, ali je prošle godine pala na peto mesto sa 520.387 zahteva, prema EU. Prošle godine je odbijeno nešto više zahteva, 10,6% u odnosu na 10,2% prethodne godine.
Rusi su bili lideri u šengenskim aplikacijama pre pandemije, sa preko četiri miliona zahteva – i stopom odbijanja od samo 1,5%.
Nekoliko država članica EU prestalo je da izdaje šengenske vize Rusima 2022. godine, navodeći kao razlog sukob u Ukrajini, ali je blok do sada odustajao od uvođenja zabrane viza u dvanaest rundi sankcija Moskvi. Jedna od dodatnih sankcija koje se trenutno razmatraju ograničila bi kretanje ruskih diplomata.
Kina se popela na prvo mesto prošle godine, sa 1.117.365 zahteva, u odnosu na 22. mesto 2022. Turska je zauzela drugo mesto sa 1.055.885 zahteva, dok je Indija ostala na trećem mestu sa 966.687 zahteva u 2023. Maroko je na četvrtom mestu sa 5191 zahtevom.
Turska je imala veći procenat odbijenica od Rusije od 16,1% 2023. godine, dok je neverovatnih 30,3% svih iranskih zahteva za Šengen odbijeno, prema statistikama EU.
