Kao opšta osnova, čini se da je ishrana zasnovana na biljkama najbolja opcija za ljudsko zdravlje i dugovečnost.
To je zaključak do kojeg su došli naučnici nakon sprovođenja krovnog pregleda podataka za više od 20 godina.
Pažljivo proučavajući naučnu literaturu objavljenu između 2000. i 2023. godine, tim predvođen lekarom Anđelom Kapodijem sa Univerziteta u Bolonji u Italiji otkrio je da ljudi koji se hrane vegetarijanskom i veganskom ishranom obično imaju merljivo bolje zdravstvene rezultate u nekoliko oblasti.
To ne znači da treba odmah izbaciti meso iz ishrane, jer prehrambene potrebe pojedinaca mogu značajno da variraju. Ono što sugeriše je da bi promene u ishrani mogle biti mnogo moćnije sredstvo nego što smo znali za poboljšanje zdravstvenih ishoda, ako se to može učiniti bezbedno.
U poslednjoj deceniji, mnogi ljudi su usvojili biljnu ishranu iz različitih razloga, kako bi poboljšali svoje zdravlje, smanjili troškove namirnica ili smanjili uticaj na životnu sredinu. Sa ovim unosom zelenila dolazi do značajnog povećanja podataka o biljnoj ishrani, a to su analizirali Capodici i njegove kolege.
Krovni pregled je kao naučna super-revija – studija koja prikuplja, organizuje i analizira podatke iz prethodnih pregleda i meta-analiza prethodnih istraživanja. Dakle, pregled bi mogao da obuhvati, na primer, niz različitih radova koji su ispitivali vegetarijanstvo i ishode raka. Drugi bi mogao da se bavi kardiovaskularnim zdravljem.
Mnoga istraživanja pokazuju kako hrana koju jedemo utiče na zdravstvene ishode, uz ishranu bogatu crvenim i prerađenim mesom, rafinisanim žitaricama i dodatkom šećera koji su identifikovani kao faktor rizika za probleme kao što su kardiovaskularne bolesti (KVB) i rak.
Pošto je ishrana jedna od varijabli koju je relativno lako promeniti, Capodici i njegove kolege su želeli da bliže pogledaju uticaj biljne ishrane na rizik od ovih bolesti; kardiovaskularne bolesti i rak su dva glavna uzroka smrti i invaliditeta širom sveta.
Proučili su 48 pregleda i meta-analiza sprovedenih između januara 2000. i juna 2023. i otkrili da su vegetarijanska i veganska ishrana povezane sa boljim zdravstvenim statusom na niz faktora rizika za rak i KVB.
Sve u svemu, ove ishrane zasnovane na biljci bile su povezane sa boljim nivoom holesterola i kontrolom šećera u krvi, nižim indeksom telesne mase i manje upale u poređenju sa onima koji jedu svejedi. Ljudi koji su jeli biljnu ishranu imali su manji rizik od raka i srčanih bolesti – kao i nižu stopu smrtnosti od KVB.
Tim je međutim primetio da trudnice vegane i vegetarijanke nisu pokazale značajno manji rizik od gestacionog dijabetesa i hipertenzije.
Takođe su pazili da ne izvuku zaključke o tome da je hrana biljnog porekla jedini uzrok ovih poboljšanja zdravlja.
„Takođe je opisano da su vegetarijanci, pored smanjenog unosa mesa, jeli manje rafinisanih žitarica, dodali masti, slatkiše, grickalice i kalorična pića nego nevegetarijanci i da su imali povećanu potrošnju širokog spektra biljne hrane“, tim je piše .
Stoga se čini sasvim razumnim da bi svejed mogao da dobije značajne zdravstvene koristi, ne nužno smanjenjem ili isecanjem mesa, već jedenjem manje obrađene hrane i hrane sa visokim sadržajem masti i šećera.
Takođe je vredno napomenuti da ishrana zasnovana na biljci može dovesti do nedostatka vitamina i minerala; i, naravno, mnoga različita zdravstvena stanja, kao što su alergije i gastrointestinalne bolesti, zahtevaju pažljiv, prilagođen pristup hrani.
Rezultati nove analize takođe podležu ograničenjima originalnih studija. Zbog toga, istraživači upozoravaju na masovno usvajanje biljne ishrane. Umesto toga, kažu da bi trebalo sprovesti ciljanija i konkretnija istraživanja, kako bi se suzilo zašto su ove dijete u pozitivnoj korelaciji sa boljim zdravljem.
„Naša studija,“ kažu istraživači, „procenjuje različite uticaje ishrane bez životinja na zdravlje kardiovaskularnog sistema i rizik od raka, pokazujući kako vegetarijanska ishrana može biti korisna za ljudsko zdravlje i biti jedna od efikasnih preventivnih strategija za dve najuticajnije hronične bolesti na ljudsko zdravlje u 21. veku“.
Nalazi su objavljeni u PLOS ONE.
